Text Size
   
Aug 22
Tuesday
English Croatian Serbian Slovak Slovenian

Did God Allow Noah To Eat Meat?

The passage of Genesis 9:2-4 was the subject of great debate and controversy. After years of study and research and virtually leaving no stone unturned on the subject, to date I have not read a commentary on the passage which is worthy of a serious consideration. Generally it is argued that here we have the first biblical passage where God explicitly told Noah that he may kill any animal he wanted to in order to eat its flesh. Even vegetarians who abhor meat eating and who practice vegetarianism on ethical grounds admit that here we are faced with a biblical text which clearly sanctions the killing of animals and eating of their flesh. All they can say is that due to the fallen and corrupt nature of humanity God gave a “concession” concerning meat diet but it was not His ideal as in Genesis 1:30 where God ideally prescribed a completely vegetarian diet. But nothing can be further from the truth.
 

Main Menu

Who's Online

We have 87 guests and 1 member online

Did Jesus Eat Fish?

 There is only one passage in the whole of the New Testament where it is explicitly and specifically said that Jesus actually ate meat. If this text is true and genuine and in fact inspired by the Holy Spirit, then it would follow that Jesus was not and could not have been a vegetarian. But if on the other hand it can be satisfactorily demonstrated that this passage in Luke 24 is actually a forgery, then it follows that Jesus must have been a vegetarian, since a lying hand felt a need to insert a lying passage in order to portray Jesus as a carnivorous being.

Jahve/Jehova Jedan od Palih Sinova Boga Svevišnjeg PDF Print E-mail
Written by Administrator   
Sunday, 14 August 2016 04:25

 

 

 


 

Pristalice ravinističkog Judaizma i pripadnici tradicijalnog Hrišćanstva smatraju El Eljona i Jahvu [Jehovu] kao isto božanstvo. Moja namera u ovoj knjizi je da pokažem da originalno ovo nije bio slučaj. El Eljon je bio svevišnji Bog i stvoritelj universa dok je Jahve bio jedan od sinova El Eljona koji je zajedno sa svojom braćom primio nasledstvo od svog oca Ela.

 

Biblija pokazuje da El Eljon, koji se u srpskoj bibliji obično oslovljava kao Bog Višnji  dok u hebrejskoj bibliji kao Bog Svevišnji, je bio iznad svih i da je bio otac svih sinova Božijih. Kada su se potomci Adamovi namnožili Svevišnji je podelio narod po plemenima i svakom plemenu je dao nasledstvo i teritoriju sa granicom u kojoj će živeti. Svevišnji je originalno podelio čovečanstvo u 72 naroda, po broju svojih sinova, i svakom svom sinu je dao u nasledstvo jedan narod. Sinovi El Eljona su imali zadatak da vladaju u ime svog Oca Ela i da budu Njegovi ministri. Evo šta Mojsije kaže o tome u 5 Mojsijevoj 32:7-9:

 

"Opomeni se negdašnjih dana, pogledajte godine svakoga vijeka; pitaj oca svojega i on će ti javiti, starije svoje i kazaće ti. Kad VIŠNJI razdade našljedstvo narodima, kad razdijeli sinove Adamove, postavi medje narodima po broju SINOVA IZRAILJEVIH. Jer je dio Gospodnji narod njegov, Jakov je uže NAŠLJEDSTVA njegova."

 

Ovaj tekst je baziran na jevrejskom tekstu koji se zove Masoretski tekst. Biblijski skolastisti znaju da su jevrejski književnici korupcirali ovaj tekst kada su formirali svoj tekst u 6. veku Nove Ere. Starije verzije ovog teksta kažu da je Eljon podelio narod po broju SINOVA BOŽIJIH a ne SINOVA IZRAILJEVIH. Evo šta o ovome tekstu kaže Internacionalna Standardna Biblijska Enciklopedija, Vol. 4, na strani 584:

 

" MT [Masoretski tekst] pogrešno kaže SINOVI IZRAILJA dok verzije LXX, Simakus, stari latinski i spis iz Kumrana podržava čitanje SINOVI BOŽIJI."

 

Onda enciklopedija kaže:

 

"Drugim rečima, Svevišnji je predao jedno pleme naroda svakom božanskom biću sabora. Deveti stih kaže da je Jahvin deo bio Izrailj. Originalno se smatralo da je Jahve, Bog Izrailja, bio jedan uz druge nacionalne bogove sabora nad kojima je vladao Svevišnji."

 

Hrvatska biblija koja je objavljena na Internetu je bazirana na originalnom tekstu što se može videti iz sledećeg navoda:

 

"Spomeni se dana pradavnih, promotri godine od naraštaja do naraštaja. Oca svoga pitaj, i poučit će te, pitaj starije, pa će ti kazati. Kad je Višnji baštinu dijelio narodima, kad je razmještao sinove čovječje, odredi im medje po broju BOŽJIH SINOVA: tad Jahvu njegov narod zapade, Jakov bi njegova baština."

 

Makedonska biblija na Internetu takodje kaže da je Svevišnji podelio narod po broju SINOVA BOŽIJIH. Dve stvari treba ovde zapaziti. Narod je primio nasledstvo, to jest, svoju teritoriju ili državu i da je svaki Božiji sin primio svoje pleme u nasledstvo. Svevišnji je upotrebio ždreb ili kocku i na taj način neutralno podelio narod. Jahvi je ždrebom zapao Izrailj. Daničić koristi reč UŽE dok hebrejska biblija kao i engleska koristi ŽDREB. Hrvatska biblija kaže da Jahvu tada njegov narod ZAPADE. U ovom tekstu Svevišnji i Jahve su dve zasebne ličnosti i Svevišnji je iznad Jahve i On je taj koji je bacio ždreb i dao svojim sinovima nasledstvo. Jahve je bio jedan od tih sinova. Ovo je nepobitna činjenica.

 

Biblija sadrži mnogo tekstova iz kojih se vidi da je Izrailj bio Jahvino nasledtstvo ili baština kako to hrvatska biblija kaže ili pak dedovina, kako to makedonska biblija kaže.

 

El Eljon je bio iznad svih i dakle otac svih svojih sinova i On nije mogao ništa naslediti jer niko nije bio pre Njega i iznad Njega da bi Mu dao nešto da nasledi. Pošto je Jahve primio hebrejski narod kao svoje nasledstvo i svoj narod kao i njegova braća druge narode, to je dokaz da Jahve nije bio Svevišnji Bog i stvoritelj universa već samo jedan od Božijih sinova.

 

 David je ovo znao i on je znao da je svaki narod u njegovom vremenu imao svog boga koji je nad njima vladao i zato se bojao da će biti izgnan iz svog naroda u tudji narod i da će tamo morati da služi bogu tog naroda. On nije želeo da umre ili pogine u teritoriji koja nije pripadala Jahvi. Dok je bežao od Saula i kada je poštedeo Saulov život evo šta mu je David rekao:

 

"Za to sada care gospodaru moj, poslušaj riječi sluge svojega. Ako te Gospod [Jahve] draži na mene, neka mu je ugodan prinos tvoj; ako li sinovi čovječiji, prokleti su pred Gospodom, jer me izgnaše danas da se ne držim NAŠLJEDSTVA GOSPODNJEGA [Jahvinog], i rekoše: idi služi tudjim bogovima. Ali sada da ne padne krv moja na zemlju daleko od očiju Gospodnjih [Jahvinih]" [1 Samuilova 26:19-20].

 

Prevodioci engleske biblije koja se zove Jerusalim Biblija, daju sledeći komentar po pitanju ovog teksta:

 

"biti izagnan u tudji narod je značilo biti izvan Jahvine teritorije."

 

David je znao da su sinovi Eljona vladali drugim narodima ali on nije želeo da služi njima već Jahvi u svom narodu i u nasledstvu Jahvinom. Nije hteo da mu krv bude prolivena u tudjini gde vladaju tudji bogovi.

 

Da su Izrailjci smatrali Jahvu kao lokalnog boga a ne boga cele Zemlje vidi se i iz činjenice da je Jona verovao da može pobeci u Španiju koju je smatrao teritorijom drugoga boga i koja je bila izvan Jahvine oblasti. Da je Jona smatrao Jahvu univerzalnim bogom onda nebi odlučio da beži od prisustva Jahvinog. U Joni 1:3 čitamo sledeće:

 

"A Jona usta da bježi u Tarsis od Gospoda [Jahve], i sišav u Jopu nadje ladju koja idjaše u Tarsis, i plativ vozarinu udje u nju da otide s njima u Tarsis od Gospoda."

 

Biblija takodje pokazuje da je Jeftaj, sudija Izrailja, smatrao Hemosa legitimnim bogom sinova Amona. Car sinova Amona je zahtevao da mu Jeftaj vrati deo teritorije koju su Izrailjci uzeli od sinova Amonovih. Jeftaj je odbio i u pismu dao sledeći razlog:

 

"Nije li tvoje ono što ti da da je tvoje HEMOS BOG TVOJ? tako koga god Gospod [Jahve] Bog naš otjera ispred nas, onoga je zemlja naša" [Knjiga o Sudijama 11:24].

 

Treba zapaziti kako Jeftaj kaže: HEMOS BOG TVOJ i JAHVE BOG NAŠ. Jeftaj je smatrao da Izrailj ima pravo na svaku teritoriju koju Jahve pokori za njih ali je smatrao da su i Amonci imali pravo na svaki deo teritorije koju je njihov bog Hemos pokorio za njih. U 4. Mojsijevoj 21:29 čitamo da je narod Moavski bio narod Hemosa i da je Hemos dao svoj narod i svoje sinove i kćeri u ropstvo:

 

"Teško tebi, Moave; propao si, NARODE HAMOSOV; dao je SINOVE SVOJE koji utekoše i KĆERI SVOJE u ropstvo Sionu caru Amorejskom."

 

Najstarija semitska inskripcija na Moavskoj ploči nam kaže da je Hemos bio ljut na svoj narod i da je dozvolio drugim narodima da ih pokore. Internacionalna Standardna Biblijska Enciklopedia, artikal Hemos, na strani 640 kaže:

 

"Od značaja su mnoge fraze i izreke koje su namenjene Hemosu koje se koriste o Jahvi u Starome Zavetu. Religijske konsepcije Moavaca koje inskripcija reflektira su tako slične Izrailjcima da ako bi se samo ime Jahve zamenilo za Hemosa mislili bi da čitamo glavu knjige o Carevima."

 

Sinovi Božiji, a medju njima i Jahve, su iskvarili Elov Zakon i nisu vladali po volji Svevišnjeg. Kasnije ih je Svevišnji osudio na smrt jer su pokvarili puteve svoje i nisu vladali po volji oca svog. To ću kasnije pokazati. Sada može čitaocu biti jasno zašto je Jeftaj verovao u krvne žrtve i zašto je obećao svome Bogu Jahvi ljudsku žrtvu na dar ako mu da pobedu nad carem Amonaca. Jeftaj je kasnije spalio svoju kćer na žrtvu Jahvi i Jahve nije protestovao niti je pokušao da spreči Jeftaja u tome niti je njegov narod pokušao da spreči spaljivanje ljudi Jahvi na žrtvu.

 

Jevreji i Izrailjci su smatrali da je njihov bog Jahve bio najmoćniji izmedju sinova Božijih i da se niko od drugih bogova nije mogao uporediti sa njim. Mnogi stihovi biblije pokazuju ovo i činjenicu da su drugi bogovi bili živi bogovi a ne samo idoli i kipovi jer ih je Jahve kaznio, to jest, naneo im je bol i patnju. U 2. Mojsijevoj 12:12 čitamo:

 

"...i SUDIĆU svijem bogovima Misirskim, ja Jahve."

 

Reč sudiću dolazi od hebrejske reči šefet koja znači kazniti, naneti bol i patnju. Idol ili bog od kamena ili zlata se ne može kazniti niti može osetiti bol niti može ispaštati jer je objekat a ne živo biće. Samo bogovi koji su živa bića se mogu kazniti i oni mogu osetiti bol i mogu biti osudjeni i kažnjeni.  U 4. Mojsijevoj 33:4 čitamo sledeće:

 

"A Misirci pogrebavahu prvence koje pobi Jahve medju njima, kad i na bogovima njihovijem izvrši Jahve SUDOVE."

 

U Jeremiji 46:25 čitamo:

 

"evo, ja ću pohoditi ljudstvo u Noji, i Faraona i Misir i bogove njegove."

 

Hebrejska biblija pominje Amona, boga Tebesa, a ne ljudstvo. Neke biblije tako prevode ali to nije tačno i svako ko zna hebrejski ili engleski zna da je u pitanju bog Amon. Hrvatska biblija na Internetu tačno prevodi jer kaže:

 

"evo kazniću Amona Tebskoga."

 

Ako je Amon bio samo kip ili idol onda on nije mogao biti kažnjen jer hebrejska reč kao i sama naša reč kazna se može odnositi samo na živa bića. U Nahumu 3:8 i sam Daničić korektno koristi ime Amon koji je bio bog u Noji [Tebesu].

 

Pisac 2. knjige Dnevnika je verovao da su bogovi Damaska bili živi i jaki jer kaže da su ti bogovi RAZBILI Ahaza, cara Judina. Idoli nisu mogli razbiti i pobediti Judinog cara i njegovu vojsku:

 

"I prinošaše žrtve bogovima Damaštanskim KOJI GA RAZBIŠE, i govoraše: kad bogovi careva Sirskih njima pomažu, prinosiću njima žrtve da bi mi pomagali."

 

Car Ahaz nije bio budala. Da je on verovao da su bogovi Siraca samo idoli od kamena i zlata koji ne postoje i koji nisu živi onda im on nebi prinosio žrtve. Ali bitnije od ovoga je činjenica da je pisac ove knjige verovao da su ti bogovi živi bogovi jer kaže da su ti bogovi RAZBILI, to jest, pobedili Ahaza velikom pobedom. U 2. knjizi o Carevima se nalazi zapisan interesantan dogadjaj. Joram, car Izrailjev i Josafat, car Judin, zajedno sa carem Edomskim su otišli kod proroka Jelisije da ga pitaju šta će se desiti u bitki sa carem Moavskim. Jelisije im je rekao da će im Jahve dati pobedu i da će raskopati sve gradove Moavaca čak i one utvrdjene. Moavci su gubili bitku i tri saveznika su razbijali njihove gradove ali kada je car Moavski video da gubi bitku, na zidu grada je prineo na žrtvu svog sina prvenca svojim bogovima i tada se podigao veliki gnjev na Izrailja i pobegože i vratiše se u svoju teritoriju.

 

Ovo pokazuje da je pisac verovao da su ovi bogovi bili živi bogovi i da je ljudska žrtva mnogo značila i da su se moavski bogovi zbog nje razgnjevili. Kada su Izrailjci to videli pobegli su u svoju zemlju. Da su Izrailjci verovali da nije bilo boga osim njihovog Jahve onda nebi pobegli niti bi pisac rekao da se podigao veliki gnjev protiv Izrailja zbog prinete ljudske žrtve.

 

Bez obzira što nekada Jahve nije bio u stanju da pobedi nekog boga drugog naroda i što pisac knjige o Sudijama kaže da Juda i Simeon, i ako je Jahve bio sa njima, nisu mogli da oteraju narod iz doline Hananejske jer su imali gvozdena kola, Izrailjci su ipak smatrali da je njihov bog Jahve bio šampion svih bogova i da objektivno rečeno, nijedan sin Božiji se nije mogao uporediti sa njihovim Jahvom.

 

2 Mojsijeva 15:11:

 

"Ko je kao ti medju silnima, Jahve?"

 

Daničić nije doslovno preveo ovaj tekst i upotrebio je reč silnima umesto bogova. Hebrejski pita:

 

"ko je kao ti izmedju bogova?" 

 

Hrvatska biblija na Internetu tačno prevodi jer pita:

 

"tko je kao ti Jahve medju bogovima?"

 

Dr. Lujo Bakotić u svom srpskom prevodu isto tačno prevodi jer pita:

 

"ko je kao ti medju bogovima, Gospode."

 

Naravno reč Gospod je zamena za ime Jahve koje se nalazi u hebrejskoj bibliji.

 

Psalam 97:9 kaže:

 

"Jer si ti, Jahve, visok nad svom zemljom i nadvišuješ sve bogove."

 

Psalm 95:3:

 

"Jer je Jahve veliki Bog i veliki car nad svijem bogovima."

Psalam 86:8:

 

"Nema medju bogovima takoga kakav si ti, Jahve."

 

Autori ovih stihova i mnogih drugih koje nisam naveo su verovali da su ovi bogovi koje pominju bili živi bogovi a ne samo mit i legenda i zamišljaj paganskog uma. Oni nisu verovali da su ovi bogovi bili samo idoli i kipovi i rukotvorevina čoveka. Da su oni te bogove smatrali samo idolima, kao što to Crkva danas smatra, onda oni nebi uporedili Jahvu sa njima jer bi to bilo besmisleno.

 

Najslabiji čovek je jači od idola i kipa. Čak i najslabija žena i nejako dete je iznad bogova koji su samo mit i idoli. Uporedjenje sa ovim bogovima dokazuje moć i silu Jahve jer po verovanju starih Izrailjaca, Jahve je bio još silniji i moćniji od svih tih bogova drugih  naroda.

 

U Psalmu 138:1 psalmista kaže:

 

"Slavim te, Jahve, od svega srca svojega, pred bogovima pjevam tebi."

 

Koji katolik, pravoslavac ili protestant bi danas rekao da hvali Boga i da peva Bogu u prisutnosti svih bogova? Psalmista je morao da veruje u postojanje drugih bogova da bi ovo rekao. U Psalmu 29:1 David oslovljava sinove Božije i kaže im da daju slavu i čast Jahvi:

 

"Dajte Jahvi, sinovi Božiji, dajte Jahvi slavu i čast."

 

U Psalmu 89:6 Etan kaže:

 

"Jer ko je nad oblacima ravan Jahvi? Ko se može izjednačiti s Jahvom medju sinovima Božjim?"

 

Imperativno je istaći da Etan ne uporedjuje sinove Ela sa Elom već sa Jahvom. Naravno da nijedan od 72 sina Ela Eljona se nije mogao uporediti sa Svevišnjim. Ali pošto je Etan smatrao da je Jahve bio najveći izmedju sinova Božijih zato je pitao ko se od sinova Božijih može uporediti sa Jahvom. Da je Jahve imao braću može se videti iz hebrejskog imena Ahija  koje znači brat Jahvin. U bibliji ne postoji ime koje znači brat svevišnjeg. Svevišnji nema ni brata ni sestru niti oca i majku jer je od večnosti i po prirodi svog postojanja je nad svima i zato i ima titulu ELJON, to jest, SVEVIŠNJI. Ime Ahimeleh znaci moj brat je kralj.

 

Zondervanova Slikovna Enciklopedija Biblije, na strani 85, kaze da je ime Ahija abriviacija imena Ahimeleh i da to ime znaci Jahve je moj brat ili brat Jahvin. U nekim tekstovima biblije se ovaj svestenik oslovljava imenom Ahija dok u drugim punim imenom Ahimeleh. Internacionalna Standardna Biblijska Enciklopeija na stranhi 78, takodje potvrdjuje da ime Ahija znaci Jahvin brat.

Novi Ungarov Biblijski Recnik, na strani 39, kaze da ime Ahija znaci brat Jehovin.

 

Prepotopni svet nije znao za Jahvu i imena tog vremena pokazuju da je tada El Eljon bio poznat i Bog svih naroda. U 1 Mojsijevoj 5, se pojavljuju  imena koja se u hebrejskoj bibliji završavaju sa EL u čast Ela, stvoritelja universa. U srpskoj bibliji takva se imena završavaju sa IL ili ILJ kao na primer u reči IZRAILJ dok u modernom srpskom IZRAEL. Znamo i to da vrhovni andjeli nose ime Svevišnjeg a ne Jahve.

 

MihaEL 

GabriEL

UriEL

RafaEL

 

Prepotopni svet nije znao za Jahvu i niko nije imao epitet tog imena u svom imenu što pokazuje da je Jahve kasnije božanstvo i da su ga vremenom Izrailjci izjednačili sa Elom Eljonom. Neki tvrde na osnovu teksta 1 Mojsijeve 14:18-22 da su Jahve i El Eljon isto božanstvo. Melhisedek  je bio sveštenik Ela Eljona ili kako to Daničić kaže, Boga višnjeg. On je blagoslovio Avrama u ime El Eljona i rekao je da nebo i zemlja pripadaju njemu. Avram se zakleo Jahvom El Eljonom i rekao je da njemu pripada nebo i zemlja. Na osnovu ovoga teksta neki tvrde da su Jahve i El Eljon jedno te isto božanstvo. Ali oni koji to tvrde nisu svesni da raniji i stariji manuskripti ovog teksta ne sadrže u sebi ime Jahve već samo ime El Eljon. Raniji grčki Septugint manuskripti kao i prevod Simakusa i stari latinski manusckripti ne sadrže u sebi ime Jahve već Avram kaže isto što je i Melhisedek rekao. Kasniji književnik je ubacio ime Jahve da bi izjednačio Jahvu sa Svevišnjim.

 

U 1 Mojsijevoj 22:14 u masoretskom tekstu, i naravno i u srpskoj bibliji, Avram koristi ime Jahve i daje ime mestu gde je trebao spaliti Isaka na žrtvu JAHVE JIRE. Daničić koristi termin GOSPOD ĆE SE POSTARATI. Ali najstarija verzija ovog teksta koju posedujemo i koja je pronadjena izmedju spisa Mrtvog Mora, koristi termin ELOHIM JIRE. Prevodioci biblije koja se zove Dead Sea Scrolls Bible ili prevedeno na srpski, Biblija Spisa Mrtvog Mora, daju sledeći komentar po pitanju ovog teksta:

 

"Pošto po samoj bibliji ime Jahve, prevedeno kao 'Gospod' u većini modernih biblija, je kasnije otkriveno Mojsiju u 2 Mojsijevoj 3:13-15, studenti Pentateja su dugo debatovali upotrebu imena Jahve u 1 Mojsijevoj. Po svom izgledu rani autor/editor je uvek koristio termin kada je prepisivao tekst. 4QGen-Exod će sigurno nanovo potpaliti debatu - jer je ovde u 1. Mojsijevoj 22:14 upotrebljen hebrejski termin Bog. Tako da poznati termin Jehova Jireh je u stvari Bog Jireh."

 

Takodje je bitno istaći da samo jedan autor/editor Mojsijevih knjiga koristi ime Jahve dok drugi izvori koriste termin El [Bog]. Jevrejska Enciklopedija, artikal Jahve-Ime Božije, priznaje ovu činjenicu:

 

"Ovo ime po nerativu 2. Mojsijeve 3 [E] je obzanjeno Mojsiju u viziji na Horivu. U drugom paralelnom nerativu [2 Mojsijeva 6:2,3 P] rečeno nam je da ovo ime nije bilo poznato patrijarsima. Ovo se ime koristi od strane jednog dokumentarnog izvora 1. Mojsijeve [J] i praktično nikada od strane drugih."

 

Originalno su Jahve i Val bili smatrani kao isto božanstvo u starom Izrailju. Kasnije su Izrailjci identifikovali svog boga Jahvu kao univerzalnog Boga i stvroriteljem kosmosa. Paganci su imenovali svoju decu po imenima svojih bogova i boginja. Navuhodonosor je promenio Danilovo ime u čast boga Vala - Valtasar [Danilo 1:7; 4:8].  Može se shvatiti da su Jevreji naklonjeni paganizmu davali imena u čast Vala ali kako objasniti i opravdati Davida, Saula i Jonatana?

 

Oni su isto dali imena svojoj deci u čast Vala. Rodjeni stric Saulov se zvao Val [1 Dnevnika 8:30]. Saul je imao sina koji se zvao Isval - to znači čovek Valov. U 1. Dnevnika 8:33 i 9:39 ovo ime je zadržano u originalnoj formi. Kasniji editori su ovo ime promenili u ime Isvostej što znači čovek srama. Ova promena se vidi iz tekstova 2. Samuilove 2:8; 3:7 i 4:5 gde je ime Isvostej umesto Isval. Internacionalna Standardna Biblijska Enciklopedija, Vol. 2, art. Isvostej, na str. 904, kaže:

 

"Originalni format imena je bio Isval ali zbog uzdržavanja Hebrejaca posle sedmog veka Stare Ere da koriste ime Vala, format Isvostej je bio zamenjen."

 

Saulov unuk i dakle sin Jonatanov se originalno zvao Merival [1 Dnevnika 8:34; 9:40]. Kasniji redaktor je promenio ovo ime u Mefivostej, sto se može videti iz 2. Samuilove 4:4 i 9:6.

Internacionalna Standardna Biblijska Enciklopedija, Vol. 3, art. Mefivostej, na str. 320,  kaže:

 

"U genealogiji Dnevnika [2 Dnevnika 8:34; 9:40] on se zove Merival. Bez sumnje ime 'vostej' [sram], je kasnija sabstitucija za lažnog boga."

 

Car David je imao sina koji se zvao Velijad. Jevrejska Enciklopedija, pod artiklom Velijad kaže:

 

"Jedan of sinova kralja Davida se originalno zvao Velijad sto je druga forma imena Valijad 1 Dnevnika 14:7]."

 

Dakle David je dao ime svom sinu po imenu boga Vala. Kasniji jevrejski redaktori su smatrali ovo ime paganskim i zato su ga promenili u Elijada [2 Samuilova 5:16 i 1 Dnevnika 3:8]. Internacionalna Standardna Biblisjka Enciklopedija, Vol. 1, art. Velijad, na str. 447 kaže:

 

"Ime Davidovog sina koji se rodio u Jerusalimu i koje je promenjeno u Elijad da bi se element Vala uklonio iz imena."

 

Zondervanova Ilustrovana Biblijska Enciklopedija, Vol. 1, art. Valijad, na str. 505 kaže:

 

"Davidov sin, rodjen u Jerusalimu. Ime je promenjeno u Elijad kada je ime Vala postalo neukusno zbog asosiacije sa idolopoklonstvom."

 

Jevrejska Enciklopedija, pod imenom Velijad kaže:

 

"Davidov sin [1 Dnevnika 14:7] koji se u 2. Samuilovoj 5:16 i 1. Dnevnika 3:8 zove Elijad. Književnik je namerno promenio ime jer je mrzio ime Vala i zato je zamenio ime El umesto Vala."

 

Jevrejska Enciklopedija, art. Imena Boga, pod naslovom Adonaj i Val priznaje da je ime Val originalno bilo sinonim za Jahvu:

 

"Ime Val očigledno ekvivelantno sa Jahvom pojavljuje se kao element u imenima kao što su Jeruval, Isval, Merival..."

 

Kasniji jevrejski editori biblije so promenili ova imena i uklonili su ime Vala. Ali činjenica ostaje da su Saul, David i Jonatan originalno dali imena svojim sinovima sa elementom Valovog imena.

 

Kada je David dobio bitku protiv Filisteja on je dao kredit Jahvi ali je u isto vreme upotrebio i ime Vala kao sinonim Jahve. U 2. Samuilovoj 5:20 čitamo:

 

"Tada David dodje u Val-Ferasim, i pobi ih ondje, i reče: prodrije Gospod neprijatelje moje preda mnom kao kad voda prodire. Od tuda se prozva ono mjesto Val-Ferasim."

 

U srpskoj bibliji je Gospod zamena za ime Jahve koje se pojavljuje u jevrejskoj bibliji oko 7000 puta. Daničić nikada ne koristi ovo ime već uvek upotrebljava zamenu Gospod. Hrvatska biblija na Internetu daje sledeći prevod ovog teksta:

"Tada David dodje u Baal Perasim i ondje ih pobi. David reče: 'Jahve je preda mnom prodro medju moje neprijatelje kao sto voda prodire.' Stoga se ono mjesto prozvalo Baal Perasim."

 

David je rekao da je Jahve prodro kao voda ali je upotrebio ime Vala kao sinonim Jahve. Val-Perasim znači - Val prodire. Nekada se ime Vala i Jahve koristi tako da je prosto nemoguće ih razdvojiti. Originalni autor kljige o Sudijama pokazuje da je originalno Bog zaveta bio Val [Sudije 8:33]. Kasniji redaktor je promenio ime Vala u Ela. U srspkoj bibliji se to ne primeti jer je to Daničić svesno ili nesvesno sakrio. U jevrejskoj bibliji pak ovo je činjenica. Engleske biblije tačno prevode kao i hrvatska biblija na Internetu.

 

Jedan Davidov ratnik se zvao Valija. Njegovo hebrejsko ime je bilo Baalyah - koje znači Jahve je Val [1 Dnevnika 12:5]. Jevrejska Enciklopedija, art. Vaal i služenje Vaalu kaže da su kasiniji editori promenili imena Isval i Merival tako što su zamenili reč bošet. Onda enciklopedija ističe da ime Valija se nije tako moglo promeniti i zato je ostalo u originalnom formatu.

 

Enciklopedija  kaže da ime Valija znači 'Jehova je Vaal.' Jedan princ iz Ruvimovog plemena se zvao Vaal. Pleme Ruvimovo je sagradilo grad kome su dali imeVelmeon - hebrejski Baal Meon [4. Mosjisjeva 32:38. Kasnije su editori promenili ovo ime u Vet Meon. Ime Vaala je izbačeno [Jeremija 48:23]. U 4. Mojsijevoj 32:3 se ovaj grad promenio u jednu reč - Vean.

 

Bio je takodje jedan bitan grad u Judi koji se zvao Vale. Ime znači - lordovi Vala. Činjenica da su car Saul i njegov sin Jonatan i car David dali imena sinovima koja su u sebi imala epitet Vaala dokazuje da su oni verovali i smatrali da su Jahve i Vaal bili jedan te isti bog. Sada smo spremni analizirati Psalam 82. U prvom stihu čitamo:

 

"Bog stade na saboru Božijem, usred bogova izriče sud."

 

Nažalost Daničić pogrešno prevodi ovaj stih. Reč 'Bog' je u hebrejskom manuskriptu 'elohim' koja je u množini i mora se prevesti 'bogovi.' Istu je reč tačno preveo 'bogovi' u istom stihu. Dakle ovde je reč o bogovima ili pak sinovima Ela Svevišnjeg koji su se sakupili na Božijem saboru gde ih Otac El osudjuje i kritikuje. Evo šta kažu ostali stihovi:

 

"Dokle ćete suditi nepravo, i bezbožnicima gledati ko je ko? Sudite ubogome i siroti, onoga koga gone i ništega pravdajte. Izbavljajte ubogoga i ništega, iz ruke bezbozničke otimajte... Rekoh: bogovi ste, i sinovi višnjega svi. Ali ćete kao ljudi pomrijeti, i kao svaki knez pašćete."

 

Bogovi su 72 sina Ela Eljona - Boga Svevišnjeg - koje je On postavio da vladaju nad narodima. Oni su iskvarili svoje puteve i nisu pravedno sudili niti vladali po volji Oca svojega. To se može videti iz mitologija naroda. Otac ih osudjuje na smrt. Bez obzira što su bili bogovi i dakle što su posedovali božansku prirodu, Otac kaže da će pomreti kao svi smrtni ljudi. Jedan od tih sinova je i Jahve, Izrailjev bog koji nije mario za etiku i pravdu svog Oca Ela već je činio mnoga zla i bezakonja.

 

Judaisti i Hrišćani veruju i dogmatično tvrde da je njihov bog Jahve ljubav i da uvek zastupa etiku i pravdu i da nikada ne čini zlo. Oni pripisuju sva zla sotoni. Ali Jahve priznaje da je on bog dobrog i zla i da zlo dolazi od njega kao i dobro. Stari Izrailjci su verovali da je njihov bog činio velika zla i zato su ga se i bojali i služili mu iz straha. Da je Jahve činio velika zla i da je često ubijao nevine ljude zbog greha drugih može se videti iz mnogih primera koji su zapisani u bibliji.

Comments (0)Add Comment

Write comment

busy
Last Updated on Sunday, 14 August 2016 04:29