Text Size
   
May 22
Tuesday
English Croatian Serbian Slovak Slovenian

Did God Allow Noah To Eat Meat?

The passage of Genesis 9:2-4 was the subject of great debate and controversy. After years of study and research and virtually leaving no stone unturned on the subject, to date I have not read a commentary on the passage which is worthy of a serious consideration. Generally it is argued that here we have the first biblical passage where God explicitly told Noah that he may kill any animal he wanted to in order to eat its flesh. Even vegetarians who abhor meat eating and who practice vegetarianism on ethical grounds admit that here we are faced with a biblical text which clearly sanctions the killing of animals and eating of their flesh. All they can say is that due to the fallen and corrupt nature of humanity God gave a “concession” concerning meat diet but it was not His ideal as in Genesis 1:30 where God ideally prescribed a completely vegetarian diet. But nothing can be further from the truth.
 

Main Menu

Who's Online

We have 91 guests online

Did Jesus Eat Fish?

 There is only one passage in the whole of the New Testament where it is explicitly and specifically said that Jesus actually ate meat. If this text is true and genuine and in fact inspired by the Holy Spirit, then it would follow that Jesus was not and could not have been a vegetarian. But if on the other hand it can be satisfactorily demonstrated that this passage in Luke 24 is actually a forgery, then it follows that Jesus must have been a vegetarian, since a lying hand felt a need to insert a lying passage in order to portray Jesus as a carnivorous being.

Jahvina Zla Priroda Deo 2 PDF Print E-mail
Written by Administrator   
Sunday, 14 August 2016 04:07

 


 

Jahve je zapovedio da ubiju i stare i mlade, žene i decu a samo da ostave one koje je on smatrao pravednima. Nije imao milosti ni prema deci i zato je zapovedio ubicama da nemaju milosti i sažalenja već da sve pokolju. Jezekilj se zapanjio i zapitao je Jahvu zar će baš sve pobiti. Svaki čovek humanog srca bi se zapanjio ali ne i Judeo-Hrišćanski Bog.

Jahve je bio surov i prema svojim slugama i prorocima. Bio je jadan čovek Jahvin koji je prorekao propast Jerovoamu. Njemu je Jahve zapovedio da ne jede ništa u Vetilju i da se ne vrati istim putem . Čovek Jahvin nije ništa jeo u Vetilju, po zapovesti Jahvinoj. Kada je otišao, jedan drugi Jahvin prorok ga je stigao i rekao mu je da je on prorok i da mu se Jahve javio i rekao da pozove tog proroka natrag u Vetilj i da jede sa njim.Taj se prorok vratio i seo za trpezu.

Kada je počeo jesti onda prorok koji ga je prevario je počeo da osudjuje tog drugog proroka zato što nije poslušao zapovest Jahvinu i zato što je jeo u Vetilju. Cela epizoda je bila Jahvina nameštaljka. Prorok koji se vratio je otišao iz Vetilja i Jahve je spremio lava koji ga je na putu napao i zaklao. Prorok koji ga je prevario ga je sahranio i jaukao na grobu. Cela žalosna epizoda je zapisana u 1. knjizi o Carevima 13. poglavlju. Preporučujem čitaocu da pročita celo poglavlje jer će mu dočarati surovost Jahvinu. Teško je to čitati a zadržati suze. Svaki human čovek se zgraža kada ovako nešto čuje i pročita ali Jahve ne.

Kada je Jahve zapovedio Mojsiju da ode u Egipat i kada je Mojsije sa ženom Seforom i sa dva svoja sina krenuo u Egipat i kada su stigli u gostionu da prenoće, Jahve je došao i hteo je da ubije Mojsija zato što nije obrezao svog sina.  Sefora je uzela oštar kamen i na brzinu je obrezala mlado dete da nebi došlo do ubistva. U 2. Mojsijevoj 4: 24-26 čitamo:

"Kad se na putu Mojsije zaustavi da prenoći, navali na nj Jahve da ga ubije. Ali Sipora pograbi oštar kremen, obreza svoga sina i kožicom se dotakne Mojsijevih nogu: Zaista si mi ti krvav muž, reče.  I Jahve ga pusti. Ona je to zbog obrezanja rekla krvav muž [Hrvatska biblija na Internetu].

Jezekilja, svog proroka, je Jahve vezao užetom da bi ležao na levoj strani 390 dana. Onda je trebao ležati na desnoj strani 40 dana. Ovo je sve bilo  simbola radi. Jahve je zapovedio Jezekilju da peče hleb na čovečijem ekskrementu. Jezekilj mu je rekao da to ne može uraditi tako da mu je Jahve dozvolio da ispeče hleb na govedjoj balegi umesto čovečijem ekskrementu [Jezekilj, poglavlje 4].

Kasnije je Jahve odlučio isto simbola radi da usmrti Jezekiljevu ženu. Jezekilj nije smeo da plače za njom jer mu je Jahve to strogo zabranio [Jezekilj 24:16-17].  Često se Jahve ponašao kao da ne poseduje dušu i osećanje. Nije mario za tugu i bol drugih već samo za sebe i ono što je on naumio da uradi i to baš onako kako je on to hteo. Svom proroku Isaiji je Jahve zapovedio da ide potpuno nag  i da bude go i nag tri godine. U Isaiji 20:1-4  čitamo:

"U godini kad je vrhovni vojskovođa, koga bijaše poslao Sargon, kralj asirski, došao u Ašdod, napao ga i zauzeo, U to vrijeme reče Jahve po Izaiji, sinu Amosovu: Hajde, skini kostrijet s bokova i obuću izuj s nogu. On to učini te iđaše gol i bos. Tada reče Jahve: Kao što je sluga moj Izaija tri godine išao gol i bos kao znak i znamenje Egiptu i Kušu, tako će kralj asirski odvesti sužnje iz Egipta i izgnanike iz Kuša, mlade i stare, gole i bose, otkrivenih zadnjica, sramote Egipta" [Hrvatska biblija na Internetu].

Da je Isaija išao potpuno go vidi se iz činjenice da se pominje "otkrivena zadnjica." Opet zbog simbola, Jahve preduzima drastičan potez i jadan Isaija je morao ići go i nag tri godine i biti ismejavan da bi ispunio naredjenje Jahvino.

Nije to bilo ništa novo. Jahvini proroci su se skidali goli i nagi kada bi Jahvin duh pao na njih i tako goli i nagi u transu su proricali. Sam Saul se našao medju Jahvinim prorocima koji su bili goli i nagi i kada je Jahvin duh pao na Saula i on se skinuo go i nag i legao je na zemlju i proricao sa ostalim prorocima [2. Samuilova 19:19-24.]  Da su i drugi proroci bili goli i nagi vidi se iz 24. stiha gde nam je rečeno:

"Pa skide i on haljine svoje sa sebe, i prorokova i on pred Samuilom, i padnuvši ležaše go ceo onaj dan i svu noć. Stoga se govori: Eda li je i Saul medju prorocima?"

"I on" dokazuje da su drugi proroci isto bili goli. Sada želim pokazati da same neke zapovesti koje je Jahve dao dokazuju njegovu zlu prirodu i bigotizam. U 5. Mojsijevoj 23:1 Jahve je dao sledeću zapovest:

"U sabor Gospodnji da ne ulazi ni utučen ni uškopljen" [Prevod Daničića].

Hrvatska biblija na Internetu daje sledeći prevod:

"Neka se u Jahvinu zajednicu ne prima onaj komu je stučena mošnjica ili odrezano udo."

Dakle evnuh ili uškopljenik i onome kome je penis bio odsečen nije imao pristup saboru Jahvinom. U sledećem stihu Jahve kaže da kopile se nesme primiti u sabor Jahvin i čak i njegovo deseto koleno mora biti odbačeno. Evo prevoda Daničića:

"U sabor Gospodnji da ne ulazi kopile, ni deseto koleno njegovo da ne ulazi u sabor Gospodnji."

Hrvatski prevod na Internetu kaže:

"Ni mješanac neka se ne prima u Jahvinu zajednicu; neka se njegovi ne primaju u zajednicu Jahvinu ni do desetog koljena."

Hebrejsku reč je Daničić preveo sa rečju kopile dok u ovom prevodu se nalazi reč mješanac i dakle dete dveju nacija. Hebrejska reč mamzer se odnosi na dete koje nije rodjeno legitimnim brakom i dakle po jevrejskom zakonu se odnosi i na dete rodjeno vanbračno i na dete rodjeno iz braka gde je jedan roditelj bio iz drugog naroda a ne Izrailjac. Šta je dete krivo da zaslužuje ovakav sud Jahvin?

Da je Jahve bio ekskluzivno Bog Izrailjaca a ne drugih naroda i da nije mario za došljake i strance koji su živeli u njegovoj zemlji, se vidi i iz činjenice da njegovi zakoni nisu važili za došljake i strance. Jahve je zabranio Izrailjcima da podvrgnu svoju braću Izrailjce ropstvu ali im je dozvolio da kupe robove od drugih naroda i da podvrgnu svoje strance i došljake ropstvu. U 3. Mojsijevoj 25:44-46 Jahve kaže:

"A rob tvoj i robinja tvoja što ćeš imati neka budu od onih naroda koji će biti oko vas, od njih kupujte roba i robinju. I izmedju stranaca koji budu kod vas, izmedju njih kupujte i iz porodica onih koji budu kod vas, koji se rode u zemlji vašoj, i ti neka vam budu imanje. Oni će postati vaši i sinova vaših nakon vas, i biće vam dostojanje, da vam svaku službu vrše do veka; ali nad braćom svojom, sinovima Izrailjevim, niko nad bratom svojim da ne gospodari žestoko."

Gospodar je trebao da plati kaznu koju bi sudija presudio samo ako bi rob ili robinja umrla istoga dana ako bi bio ili bila udarena stapom.  Ali ako bi rob ili robinja preživela dan ili dva onda gospodar nije bio kriv jer je, kako kaže Jahve, rob njegov novac i dakle svojina:

"Ko udari roba svog ili robinju štapom tako da mu umre pod rukom, da je kriv; Ali ako preživi dan ili dva, da nije kriv, jer je njegov novac"[2. Mojsijeva 21:20].

Jahve kaže da su Izrailjci bili njegov svet i izabrani narod i zato im je zabranio da jedu meso od crknute  životinje. Rekao im je da takvo meso prodaju drugim narodima ili da ga daju strancima i došljacima koji žive medju njima:

"Ne smijete jesti ništa što crkne. Daj to pridošlici koji boravi u tvojim gradovima neka jede ili pak prodaj tuđincu. Jer ti si narod posvećen Jahvi, Bogu svome" [5. Mojsijeva 14:21 Hrvatska biblija na Internetu].

Jahve je takodje zabranio da Izrailjac naplaćuje kamatu nekome iz svog naroda ali je dozvolio da se kamata naplati strancu koji živi u njihovoj državi:

"Ne daj na dobit bratu svom ni novaca ni hrane niti išta što se daje na dobit. Strancu podaj na dobit, ali bratu svom nemoj davati na dobit, da bi te blagoslovio Gospod Bog tvoj u svemu što se prihvatiš rukom svojom u zemlji u koju ideš da je naslediš" [5. Mojsijeva 23:21].

Jahve je zapovedio Mojsiju i kasnije Isusu Navinu da ubije sve žitelje Hanana i dakle svih sedam semitskih nacija. Jahve nije bio njihov bog niti je on dao svoje zapovesti za njih. Jahve je bio ekskluzivno Bog Jevreja i drugih jedanaest plemena Izrailja. Da je Jahve bio univerzalni Bog i da je smatrao sve narode svojim onda nebi dozvolio Izrailju da radi šta želi i da ima pravo da pokori koji god narod želi i da osvoji svaku zemlju na koju kroči nogom svojom. U 5. knjizi Mojsijevoj 11:23-25 čitamo:

"Tada će oterati Gospod sve ove narode ispred vas, i nasledićete narode veće i jače nego što ste sami. Svako mesto na koje stupi stopalo noge vaše, vaše će biti; od pustinje do Livana, i od reke, reke Efrata, do mora zapadnog biće medja vaša. Neće se niko održati pred vama; strah i trepet vaš pustiće Gospod Bog vaš na svu zemlju na koju stupite, kao što vam kaza."

U knjizi proroka Isaije 49:23 čitamo:

"I carevi će biti hranitelji tvoji i carice njihove tvoje dojkinje, i klanjaće ti se licem do zemlje, i prah s nogu tvojih lizaće, i poznaćeš da sam ja Gospod, i da se neće osramotiti oni koji mene čekaju."

Sve ovo dokazuje da je Jahve bio samo Bog Izrailjev i da nije mario za druge narode i da je za druge narode važio drugi zakon i drugi tretman. Jahve je često znao reći da ne gleda na spoljašnost čoveka već na njegovo srce. Ipak to nije bilo istina jer smo već videli da je zabranio evnuhu i onima koji su bez penisa da budu članovi njegove komune do veka. Takodje smo videli da je zabranio da dete koje je rodjeno vanbračno ili pomešano da ima pristup Jahvinoj komuni. Ali sada ću pokazati da je Jahve gledao na spoljašnost sveštenika i da nije dozvolio nijednom svešteniku da služi ako bi bila neka fizička mana na njemu. U 3. Mojsijevoj 21:17-21 čitamo:

"Reci Aronu: Nitko od tvojih potomaka, za njihovih naraštaja, koji imadne kakvu tjelesnu manu ne smije se primaknuti da prinosi hranu svoga Boga. Ni jedan na kome bude mane ne smije se primaknuti: nitko koji je slijep ili sakat; nitko izobličen ili iznakažena kojeg uda;  nitko tko ima slomljenu nogu ili ruku; ni poguren, ni kržljav, ni bolesnih očiju, ni lišajav, ni krastav, niti uškopljenik. Dakle, ni jedan od potomaka svećenika Arona koji imadne manu neka se ne primiče da prinosi u čast Jahvi paljenu žrtvu; budući da ima manu, neka se ne primiče da prinosi hranu svoga Boga."

Jahve je bio kao i njegova braća, bogovi drugih naroda, jer je i on, kao i oni, uživao u ognjenim žrtvama koje je smatrao svojom hranom i obrokom. Da se njegov obrok sačinjavao od sala [pretiline] i krvi se vidi iz knjige proroka Jezekilja 44:7:

 

"Što uvodiste tudjince neobrezanog srca i neobrezanog tela da budu u mojoj svetinji da skvrne dom moj, i prinosiste moj hleb, pretilinu i krv, i tamo prestupaše moj zavet osim svih gadova vaših."

 

Posto se Jahvin hleb [obrok] sačinjavao od sala i krvi zato je zabranio bilo kome da jede salo i krv. Ova se činjenica vidi iz 3. Mojsijeve 3 gde Jahve kaže da svo salo od vola i koze ili ovce se spali njemu kao hrana za ugodan miris. U 17. stihu Jahve ističe da salo i krv pripadaju njemu i da niko do veka ne jede salo i krv:

"Sve je salo Gospodnje. Večan zakon neka vam bude od kolena do kolena u svim stanovima vašim: da ne jedete salo ni krv."

 

U 3. Mojsijevoj 7:23-27 Jahve kaže:

 

"Ne jedite salo od vola ni od ovce ni od koze. Može se uzeti za svaku potrebu salo od živinčeta koje crkne ili ga zverka razdre; ali ga ne jedite; Ko li bi jeo salo od stoke koju prinosi čovek na žrtvu ognjenu Gospodu, neka se istrebi iz naroda svog onaj koji jede. Ni krv ne jedite u stanovima svojim ni od ptice niti od kog živinčeta. Svaki koji bi jeo kakvu krv, neka se istrebi iz naroda svog."

 

Kao što su bogovi mitologije uživali u salu i krvi i ognjenim žrtvama tako je i Jahve uživao u tome i zato je rezervisao svo salo i krv za sebe a drugima zabranio da to jedu po ceni života. Jahve nije bio univerzalni Bog i stvoritelj kosmosa jer je sam Isus svedočio da Boga niko nikada nije video:

 

"Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi" [Jovan 1:18].

 

Pavle je rekao da Bog živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti i da Boga niko nije video niti ga može videti:

 

"Koji sam ima besmrtnost, i živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, kog niko od ljudi nije video, niti može videti, kome čast i država večna. Amin"[1. Timotiju 6:16].

 

Jahve nije mogao biti ovaj Bog o kome Isus i Pavle pišu jer su Jahvu ljudi videli. U 2. Mojsijevoj 33:11 čitamo:

 

"Gospod govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori čovek s prijateljem svojim."

Kada su se Aron i Marija suprotstavili Mojsiju, Jahvin bes se raspalio i sazvao ih je da dodju na sastanak i rekao im sledeće:

"Čujte sada reči moje: prorok kad je medju vama, ja ću mu se Gospod javljati u utvari i govoriću s njim u snu. Ali nije takav moj sluga Mojsije, koji je veran u svem domu mom. Njemu govorim iz usta k ustima, i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj [4. Mojsijeva 12:6-8].

Evo i prevoda Hrvatske biblije na Internetu:

"Saslušajte riječi moje: Nađe li se među vama prorok, u viđenju njemu ja se javljam, u snu njemu progovaram. Ali nije tako sa slugom mojim Mojsijem. Od svih u kući mojoj najvjerniji je on. Iz usta u usta njemu ja govorim, očevidnošću, a ne zagonetkama, i lik Jahvin on smije gledati."

Ruska biblija kaže:

"и образ Господа он видит."

Bugarska biblija kaže:

"и той ще гледа Господния Образ."

Slovenačka biblija kaže:

"GOSPODOVO podobo sme gledati."

Reč podoba znači lik, oblik. Dakle Mojsije je video Jahvu. Jednom prilikom je Mojsije sa sobom poveo svog brata Arona, Aronova dva sina, i 70 starešina sa sobom na goru i svi su videli Jahvu, Boga Izrailjevog i sa njim su jeli i pili:

"I videše Boga Izrailjevog, i pod nogama Njegovim kao delo od kamena safira i kao nebo kad je vedro. I ne pruži ruke svoje na izabrane izmedju sinova Izrailjevih, nego videše Boga, pa jedoše i piše" 2. Mojsijeva 24:10-11].

 

Evo i prevoda hrvatske biblije na Internetu:

 

"Oni vidješe Boga Izraelova: podnožje njegovim nogama kao da je bilo od dragoga kamena safira, sjajem nalik na samo nebo. Ni ruke svoje nije pružio na izabranike Izraelaca: slobodno su Boga motrili i jeli i pili."

 

Dakle svi su gledali Jahvin lik i sa njim jeli i pili i Jahve nije digao ruku na njih da ih ubije. Prorok Isaija je video Jahvu i uplašio se da će umreti zbog toga. U Isaiji 6:1-5 čitamo:

 

"One godine kad umrije kralj Uzija, vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolju visoku i uzvišenu. Skuti njegova plašta ispunjahu Svetište. Iznad njega stajahu serafi; svaki je imao po šest krila: dva krila da zakloni lice, dva da zakrije noge, a dvama je krilima letio. I klicahu jedan drugome: Svet! Svet! Svet Jahve nad Vojskama! Puna je sva zemlja Slave njegove! Od gromka glasa onih koji klicahu stresoše se dovraci na pragovima, a Dom se napuni dimom. Rekoh: Jao meni, propadoh, jer čovjek sam nečistih usana, u narodu nečistih usana prebivam, a oči mi vidješe Kralja, Jahvu nad Vojskama!" [Hravatska biblija na Internetu].

 

Kada je Jahve hteo da udari narod pomorom i da ih istrebi, Mojsije mu je rekao sledeće:

"Ali će čuti Misirci, izmedju kojih si izveo ovaj narod silom svojom, I reći će s ljudima ove zemlje, koji su čuli da si Ti, Gospode, bio usred naroda i da si se očima vidjao, Gospode, i oblak tvoj da je stajao nad njima, i u stupu od oblaka da si išao pred njima danu i u stupu ognjenom noću" 4. Mojsijeva 14:14].

 

Ne moze se pobiti činjenica da biblija kategorično pokazuje da su ljudi videli lik Jahvin i ovo dokazuje da Jahve nije mogao biti Bog o kome je Isus govorio ili Pavle jer su oni rekli da Boga niko nikada nije video i Pavle je rekao da se Bog i ne može videti jer živi u svetlosti kojoj se ne može prići.

 

Jakov, Isusov brat, je rekao sledeće:

 

"Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga;  Nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuče i mami. Tada zatrudnevši slast radja greh; a greh učinjen radja smrt. Ne varajte se, ljubazna braćo moja!Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka; [Jakov 1: 12-17].

Jakov kaže da pravi Bog nikoga ne kuša. Pravi Bog nema potrebe kušati nekoga jer On zna šta je u srcu čoveka. Jahve nije uvek znao šta je u čoveku i zato je imao potrebu da kuša ljude da bi saznao šta je stvarno u njima. Kada je Jahve hteo da sazna da li mu je Avram stvarno bio odan i šta bi sve bio spreman da učini za njega on ga je okuašao da bi saznao.  Rekao je Avramu da mu prinese na žrtvu svog dragog sina Isaka. Kada je Avram postavio sina na žrtveniku i zamahnuo rukom da ga zakolje, Jahve kroz svog andjela mu je rekao:

"Ne diži ruku svoju na dete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog, jedinca svog, mene radi" [1. Mojsijeva 22:12].

Mojsije je rekao da je Jahve vodio narod 40 godina kroz pustinju da bi saznao šta je u njihovim srcima i da li bi stvarno izvršavali njegove zapovesti i uredbe:

"I opominji se svega puta kojim te je vodio Gospod Bog tvoj četrdeset godina po pustinji, da bi te namučio i iskušao, da se zna šta ti je u srcu, hoćeš li držati zapovesti Njegove ili nećeš" [5. Mojsijeva 8:2].

U 2. knjizi Dnevnika čitamo da je Jahve napustio Jezekiju svog slugu i cara Judina da bi ga okušao i saznao šta mu je u srcu:

"ostavi ga Bog da bi ga iskušao, da bi se znalo sve što mu je u srcu" [32:31].

Baš zato što Jahve nije uvek znao šta je u srcu čoveka on sam kaže da je morao da ispituje srce i bubrege da bi saznao šta se krije u njima. U Jeremiji 17:10 Jahve kaže:

"Ja Gospod ispitujem srca i iskušavam bubrege, da bih dao svakome prema putevima njegovim i po plodu dela njegovih."

Da Jahve nije znao sve vidi se i iz činjenice da je postavio heruvima sa plamenim mačem kod drveta života da Adam nebi slučajno uzabrao i plod od tog drveta i tako nasledio besmrtnost:

"I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi. I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet; I izagnav čoveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života." [1. Mojsijeva 3:22-24].

Jahve je izagnao Adama iz vrta da nebi slučajno uzabrao i od drveta života i tako večno živeo. Hebrejska reč pen označava strah zbog neznanja. Zato sto Jahve nije bio siguran i nije znao da li bi Adam uzabrao i od drveta života, iz straha je postavio heruvima da čuva put ka drvetu. Reč pen se tako koristila u biblijskim tekstovima gde se koristi.

Da Jahve nije uvek znao budućnost sam već ranije pokazao kada sam istakao da on nije hteo da lično vodi narod u Hanan jer se plašio da bi se razgnevio i sve ih pobio. Zato je rekao da će ih njegov andjeo voditi. Da nije sve znao vidi se i iz činjenice da je morao da ode u Sodom i da proveri da li je sve bilo onako kako mu je dostavljeno. U 1. Mojsijevoj 18:20-21 čitamo:

"I reče Gospod: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan. Zato ću sići da vidim eda li sve čine kao što vika dodje preda me; ako li nije tako, da znam."

Isusov brat, Jakov, je rekao da od pravoga Boga, Oca svetlosti, dolaze samo dobri darovi i da On nikoga ne kuša i da kod njega nema prevrtljivosti ili menjanja. Jahve je često promenio mišljenje i kajao se ili za ono sto je učnio ili što nije učinio.Čak je znao da u svom besu kaže nešto sa zakletvom a da kasnije shvati da je pogrešio ali zbog svoje zakletve nije mogao poreći i promeniti ono što je rekao. Navešću samo nekoliko primera biblije koji ovo dokazuju. Posle stvaranja Jahve se pokajao što je stvorio čoveka jer nije predvideo šta će se dogoditi:

"Jahve se pokaja i u svom srcu ražalosti što je načinio čovjeka na zemlji. Reče Jahve: Ljude koje sam stvorio izbrisat ću s lica zemlje - od čovjeka do zvijeri, puzavce i ptice u zraku - jer sam se pokajao što sam ih napravio " [1 Mojsijeva 6:6-7 Hrvatska biblija na Internetu].

Jahve se pokajao sto je postavio Saula za cara:

"Kajem se što sam Saula postavio carem, jer je odstupio od mene, i nije izvršio moje reči. I rasrdi se Samuilo vrlo, i vikaše ka Gospodu svu noć" [1 Samuilova 15:11].

Jahve je zapovedio Samuilu, svom proroku, da kaže Saulu šta da uradi. Samuilo je otišao i rekao Saulu sledeće:

"Ovako veli Gospod nad vojskama: Opomenuh se šta je učinio Amalik Izrailju, kako mu se opro na putu kad je išao iz Misira.  Zato idi i pobij Amalika, i zatri kao prokleto sve što god ima; ne žali ga, nego pobij i ljude i žene i decu i šta je na sisi i volove i ovce i kamile i magarce" [15:2-3].

Jahve je zapovedio Saulu da ode i ubije sve živo zato što su njihovi preci pre nekoliko stotina godina naudili Izrailju. Zapovedio je da kao "herem" pobije sve, i životinje i malu decu, čak i one što sisaju. Saul nije sve ubio kao što mu je Jahve naredio i Jahve se razbesneo i pokajao što je postavio Saula carem nad Izrailjem. Na njegovo mesto je izabrao Davida.David je bio Jahvin miljenik možda zato što je bio surov i tiranin kao i njegov bog. David je bio kriv za mnoga zla što je učinio ali ga Jahve nije nikada direktno kaznio jer je bio njegov ljubimac.

Evo nekoliko primera iz biblije koji će dočarati čitaocu karakter i surovost Davidovu. Dok je Urija Hetejin bio u ratu, David je spazio njegovu ženu i uz sve svoje žene spavao je sa njom i ona je zatrudnila. Da bi sakrio svoj greh, dao je naredjenje da Uriju postave na opasnom mestu u ratu da bi bio ubijen. Posle Urijine smrti David je oženio Vitsaveju, Urijinu ženu. Jahve nije kaznio Davida već bebu koja se rodila i Davidove žene koje je Avesalom kasnije silovao.

David je ranije oženio Saulovu kćer po imenu Mihala. Uz nju je imao i druge žene. Kada je David igrao nag i go pred kovčegom zaveta, Mihala mu je to prebacila. Jahve je kaznio Mihalu zbog toga i zatvorio joj je matericu tako da nije mogla da ima dete. Kasnije se Mihala preudala i kada je David godinama kasnije uspeo da pobedi Saulovog sina i naslednika, Isvala, naredio je Isvalu da mu dovede Mihalu nazad i da se bez nje ne pojavi pred njim. Isval je poslao sluge koji su nasilno vratili Mihalu Davidu. Njen muž je plakao i išao za njima i molio ih da je ne uzmu od njega ali David za to nije mario već je prisilio Mihalu da bude sa njim.

Mnogo bih mogao dati prmera koji pokazuju surov i zli karakter Davidov ali bi to bilo dugo. Daću samo još dva primera koji pokazaju genocid i zlo Davida što ni sam Adolf Hitler nije radio. Kada je David  osvojio grad Ravu, stanovnike tog grada i svih okolnih, je surovo mučio i ubijao. O tome čitamo u 2. Samuilovoj 12:31 sledeće:

"A narod koji beše u njemu izvede i metnu ih pod pile i pod brane gvozdene i pod sekire gvozdene, i sagna ih u peći gde se opeke peku. I tako učini svim gradovima sinova Amonovih."

Jevrejska biblja kaže da ih je sekao oštrim testerama, oštrim radnim alatom i sekirama i žive forsirao u ognjene peći gde se pekla cigla. To je radio Jahvin ljubimac koji je bio po volji Jahvinog srca. Kada je bežao od Saula našao je utočište kod cara Akisa u Gatu filistejskom. Car Akis mu je dao grad gde će živeti sa svojim vojnicima i svojim ženama i decom. Tu je bio godinu i četiri meseca. Umesto da bude zahvalan caru Akisu on je pustošio i ubijao sve živo u delovima njegovog carstva dok je lagao cara Akisa da pljačka delove Jude i druge narode.

" I osta David u filistejskoj zemlji godinu dana i četiri mjeseca.  David je sa svojim ljudima izlazio da pljačka Gešurce, Girzijce i Amalečane, jer su to bili stanovnici zemlje od Telama preko Šura sve do egipatske zemlje.  David je pustošio zemlju ne ostavljajući na životu ni čovjeka ni žene, otimao je ovce i goveda, magarce, deve i haljine i vraćao se da sve to donese Akišu.  Akiš bi ga pitao: Gdje ste danas pljačkali? A David bi odgovorio da su pljačkali u Negebu Judinu ili u Negebu Jerahmeelskom ili u Negebu Kenijskom.  David nije ostavljao na životu ni čovjeka ni žene da ih dovede u Gat jer mišljaše: Mogli bi nas optužiti i reći: Tako je David radio. Takav je imao običaj za sve vrijeme dok je boravio u filistejskoj zemlji [1 Samuilova 27:6-11 Hrvatska biblija na Internetu].

Takav je bio miljenik i ljubimac Jahvin. Saul je izgubio krunu zato što nije bio toliko surov kao David dok je David bio po volji Jahve. Nije ni čudo, jer kakav bog takav i njegov sluga.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


 


 

 


Comments (0)Add Comment

Write comment

busy
Last Updated on Tuesday, 30 January 2018 07:22