Text Size
   
Apr 24
Monday
English Croatian Serbian Slovak Slovenian

Did God Allow Noah To Eat Meat?

The passage of Genesis 9:2-4 was the subject of great debate and controversy. After years of study and research and virtually leaving no stone unturned on the subject, to date I have not read a commentary on the passage which is worthy of a serious consideration. Generally it is argued that here we have the first biblical passage where God explicitly told Noah that he may kill any animal he wanted to in order to eat its flesh. Even vegetarians who abhor meat eating and who practice vegetarianism on ethical grounds admit that here we are faced with a biblical text which clearly sanctions the killing of animals and eating of their flesh. All they can say is that due to the fallen and corrupt nature of humanity God gave a “concession” concerning meat diet but it was not His ideal as in Genesis 1:30 where God ideally prescribed a completely vegetarian diet. But nothing can be further from the truth.
 

Main Menu

Who's Online

We have 28 guests online

Did Jesus Eat Fish?

 There is only one passage in the whole of the New Testament where it is explicitly and specifically said that Jesus actually ate meat. If this text is true and genuine and in fact inspired by the Holy Spirit, then it would follow that Jesus was not and could not have been a vegetarian. But if on the other hand it can be satisfactorily demonstrated that this passage in Luke 24 is actually a forgery, then it follows that Jesus must have been a vegetarian, since a lying hand felt a need to insert a lying passage in order to portray Jesus as a carnivorous being.

Korupcija Sinoptickih Jevandjelja Part 2 PDF Print E-mail
Written by Administrator   
Tuesday, 19 August 2014 06:05

Matejevo Odstupanje od Marka

Marko kaže da kada je Isus sa uèenicima prešao preko Galilejskog mora da je došao u okolinu GADARINSKU i da ga je tu sreo èovek u kome je bio legeon demona [Marko 5:1-8]. Luka se slaže sa Markom i takodje kaže da se okolina zvala GADARINSKA i da ga je sreo samo jedan èovek u kome je bio legeon demona [Luka 8:26-29]. Po principu sinoptièkih jevandjelja, Matej ne može da kaže isto što i Marko jer bi se tada složio sa Lukom. Sinoptièki princip zahteva da se Matej i Luka ne slože. Zato u Metejevoj verziji dolazi do promene. Isus nije otišao u oblast GADARINSKU veæ u zemlju GERGESINSKU i nije ga sreo jedan èovek veæ dva u kojima je bio legeon demona [Matej 8:28-29].

Dakle dvojica kažu jedno dok Matej daje drugaèiju verziju da se nebi složio sa Lukom. Neporedno pre svog raspeæa Isus je poslao dva uèenika da mu dovedu magare na kome bi ujahao u Jerusalim [Marko 11:1-2,7]. Luka se slaže sa Markom i takodje kaže da je bilo u pitanju samo jedno magare [Luka 19:29-30,35]. Pošto se verzija Mateja ne može složiti sa Lukom, Matej menja verziju Marka i kaže da su bili u pitanju magarica i magare i da je Isus na NJIMA ujahao [Matej 21:1-2,6]. Absurdna promena i teško je zamisliti kako je Isus jahao magaricu i magare u isto vreme ali Matej menja istorijski dogadjaj da se nebi složio sa Lukom. Nekoliko dana posle ulaska u Jerusalim, Isus je poslao svoja dva uèenika da najave vlasniku gostione da æe kod njega prosalviti pashu. Marko kaže da su uèenici rekli vlasniku sledeæe reèi:

"uèitelj veli: gdje je gostionica gdje æu jesti pashu s uèenicima svojijem?" [Marko 14:14].

Luka se slaže sa Markom jer kaže:

"uèitelj veli: gdje je gostionica gdje æu jesti pashu s uèenicima svojijem?" [Luka 22:11].

Znamo da po prinicpu sinoptièkih jevandjelja Matej mora da promeni ovu izjavu da se nebi složio sa Lukom. Evo kako on menja Isusovu poruku vlasniku gostione:

"uèitelj kaže: vrijeme je moje blizu, u tebe æu da uèinim pashu s uèenicima svojijem" [Matej 26:18].

Jasno se vidi da se dva jevandjelja slože i da u svim sluèajevima Luka se slaže sa Markom dok Matej menja stvari da se nebi složio sa Lukom. Kada Marko oslovljava Andrijinog brata on ga oslovljava njegovim hebrejskim imenom SIMON [Marko 1:29-31]. Luka se slaže i isto koristi ime SIMON [Luka 4:38-39]. Matej ne može upotrebiti isto ime jer bi se složio sa Lukom i zato on koristi Simonovo grèko ime PETAR [Matej 8:14-15]. Marko kaže da je Jovan Krstitelj rekao sledeæe reèi po pitanju Isusove obuæe:

"pred kim ja nijesam dostojan sagnuti se i odriješiti remena na obuæi njegovoj" [Marko 1:7].

Luka se slaže i kaže isto:

"...kome ja nijesam dostojan odriješiti remena na obuæi njegovoj" [Luka 3:16]. Matej mora da promeni izjavu da se nebi složio sa Lukom i zato kaže sledeæe:

"...ja nijesam dostojan njemu oæuæe ponijeti" [Matej 3:11]. Ne znam da li se trebamo smejati ovome ili plakati. Da li bi sveti Duh inspirisao originalne Isusove uèenike da koriste korupciju i da izopaèe istinu? Marko kaže da je Juda izdao Isusa za NOVAC [Marko 14:11]. Luka se slaže sa Markom i koristi istu reè NOVAC [Luka 22:5]. Matej mora da promeni ovu reè i on kaže da ga je izdao za TRIDESET SREBRENIKA [Matej 26:15]. Marko kaže da kada je Isus govorio o razorenju hrama i Jerusalima da su ga uèenici pitali sledeæe pitanje: "Kaži nam kad æe to biti? i kakav æe znak biti kad æe se to sve svršiti?" [Marko 13:4]. Luka se slaže sa Markom i kaže isto: "A kad æe to biti? i kakav je znak kad æe se to dogoditi?" [Luka 21:7]. Marko i Luka kažu da se pitanje odnosilo samo na razorenje hrama i Jerusalima. Matej menja ovo pitanje na sledeæi naèin: "kaži nam kad æe to biti? i kakav je znak tvojega dolaska i pošljetka veka?" [Matej 24:3]. Matej ne govori samo o hramu i razorenju Jerusalima veæ i o Hristovom dolasku i svršetku veka da se nebi složio sa Lukom. Toga istoga dana Isus je rekao uèenicima da se èuvaju da ih ko ne prevari jer æe mnogi doæi u njegovo ime govoreæi "ja sam" po verziji Marka i Luke dok "ja sam hristos" po verziji Mateja [Marko 13:6; Luka 21:8; Matej 24:5]. Marko kaže da je natpis na krstu Isusa èitao "car judejski" i Luka se slaže i isto kaže "car judejski" dok Matej kaže "Isus car judejski" [Marko 15:26; Luka 23:38; Matej 27:37]. Marko kaže da su žene otišle na Isusov grob da bi ga pomazale mirisima koje su ponele sa sobom. Luka isto to kaže dok Matej ne pominje mirise veæ kaže da su otišle da ogledaju grob [Marko 16:1-2; Luka 24:1; Matej 28:1]. Mislim da je ovo dovoljno da pokaže da kada se god Luka složi sa Markom da u Matejevom jevandjelju postoji drugaèija verzija da bi se sinoptièki princip zadržao i da se Matej i Luka nebi složili. Sada æu navesti tekstove koji pokazuju da kada se Matej slaže sa Markom da onda Luka daje drugaèiju verziju da se nebi složio sa Matejem. Lukino Odstupanje Od Marka Marko daje sledeæu verziju kako je Isus pozvao prve uèenike - Simona, Andriju, Jakova i Jovana: "I hodeæi pokraj mora vidje Simona, i Andriju brata njegova gdje bacaju mreže u more; jer bijahu ribari. I reèe im Isus; hajdete zamnom, i uèiniæu vas lovcima ljudskijem. I odmah ostavivši mreže svoje podjoše za njim. I otišavši malo odande ugleda Jakova Zevedejeva, i Jovana brata njegova, i oni u ladji krpljahu mreže; I odmah pozva ih; i ostavivši oca svojega Zevedeja u ladji s najamnicima podjoše za njim" [Marko 1:16-20]. Matej se slaže sa Markom i daje istu verziju: "I iduæi pokraj mora Galilejskog vidje dva brata, Simona, koji se zove Petar, i Andriju brata nejgova, gdje meæu mreže u more, jer bijahu ribari. I reèe im: hajdete zamnom, i uèiniæu vas lovcima ljudskijem. A oni taj èas ostaviše mreže i za njim otidoše. I otišavši odatle vidje druga dva brata, Jakova Zevedejeva, i Jovana brata njegova, u ladji sa Zevedejem ocem njihovijem gdje krpe mreže svoje, i pozva ih. A oni taj èas ostaviše ladju i oca svojega i za njim otidoše" [Matej 4:18-22]. Dakle verzija Marka i Mateja kaže da je Isus u samom poèetku svoje misije pozvao Simona i Andriju i onda ne zavisno od njih pozvao Jakova i Jovana. Luka daje drugaèiju verziju jer se ne sme složiti sa Markom pošto bi se tada složio i sa Matejem. Evo teksta Lukinog koji jasno daje kontradiktornu verziju: "Jedanput pak kad narod naleže k njemu da slušaju rijeè Božiju on stajaše kod jezera Genisaretskoga, i vidje dvije ladje gdje stoje u kraju, a ribari bijahu izišli iz njih i ispirahu mreže; I uljeze u jednu od ladja koja bješe Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sjedavši uèaše narod iz ladje. A kad presta govoriti, reèe Simonu: hajde na dubinu, i bacite mreže svoje te lovite. I odgovarajuci Simon reèe mu: uèitelju! svu noæ smo se trudili, i ništa ne uhvatismo: ali po tvojoj rijeèi baciæu mrežu. I uèinivši to uhvatiše veliko mnoštvo riba, i mreže im se prodriješe. I namagoše na društvo koje bješe na drugoj ladji da dodju da im pomognu; i dodjoše, i napuniše obje ladje tako da se gotovo potope. A kad vidje Simon Petar, pripade ka koljenima Isusovijem govoreæi: izidji od mene, Gospode! ja sam èovjek griješan. Jer bijaše ušao strah u njega i u sve koji bijahu s njim od mnoštva riba koje uhvatiše; A tako i u Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji bijahu drugovi Simonovi. I reèe Isus Simonu: ne boj se; odsele æeš ljude loviti. I izvukavši obje ladje na zemlju ostaviše sve, i otidoše za njim" [Luka 5:1-11]. Kao prvo, Luka koristi termin Genisaretsko Jezero umesto Galilejsko More kao Matej. Drugo, pre nego što se ovo navodno dogodilo, Isus je veæ bio poznat po Galileji i veæ je propovedao po zbornicama i veæ je pre toga bio u kuæi Petra i Andrije jer je iscelio taštu Petrovu. Nije moguæe uskladiti ovu Lukinu verziju sa Markom i Matejem. Ovde Luka odstupa od Marka da se nebi složio sa Matejem. Marko daje sledeæa imena dvanaest apostola koje je Isus izabrao [Marko 3:16-19]: SIMON JAKOV ZEVEDEJEV JOVAN ANDRIJA FILIP VARTOLOMIJE MATEJ TOMA JAKOV ALFEJEV

TADIJA SIMON KANANIT JUDA ISKARIOTSKI Matej se slaže sa Markom i daje ista imena ali ne sva po istom redosredu, što nije bitno jer je bitno da daje ista i identièna imena Dvanaestorice [Matej 10:2-4]: SIMON ANDRIJA JAKOV ZEVEDEJEV JOVAN FILIP VARTOLOMIJE TOMA MATEJ JAKOV ALFEJEV LEVEJ PROZVANI TADIJA SIMON KANANIT JUDA ISKARIOTSKI Luka se ne slaže sa Markom i menja dva imena da se nebi složio sa Matejem. Evo Lukine verzije [Luka 6:14-16]: SIMON ANDRIJA JAKOV JOVAN FILIP VARTOLOMIJE MATEJ TOMA JAKOV ALFEJEV SIMON ZILOTA JUDA JAKOVLJEV JUDA ISKARIOTSKI Simon Kananit kod Luke postaje Simon Zilota i umesto Leveja Tadije, Luka ubacuje još jednog Judu. Nije moguæe da se Luka nije mogao setiti imena Dvanaestorice veæ se oèigledno radi o sinoptièkom prinicipu koji insistira da se jevandjelja Luke i Mateja ne slože. Isus je obeæao nekim svojim uèenicima da ne æe umreti dok ne vide njega u svojoj slavi. Marko kaže da je on ispunio to obeæanje kada se preobrazio na gori pred Petrom, Jakovom i Jovanom i da se to dogodilo ŠEST dana posle datog obeæanja [Marko 9:1-2]. Matej se slaže sa Markom i takodje kaže da se to dogodilo ŠEST dana posle obeæanja [Matej 16:28; 17:1-2]. Luka se ne slaže i kaže da se to dogodilo OSAM dana posle datog obeæanja [Luka 9:27-28]. Luka takodje menja još neke stvari u tekstu. Isus se moli na gori a ne visikoj gori, lice mu je postalo drugaèije a ne preobraženo i haljine bele i sjajne a ne bele kao sneg.

Kada je Isus govorio o razorenju hrama i Jerusalima, Marko kaže da je dao sledeæi znak uèenicima kako da prepoznaju da je razorenje neminovno: "A kad vidite mrzost opušæenja" [Marko 13:14]. Matej se slaže sa Markom i koristi isti termin: "Kad dakle ugledate mrzost opušæenja" [Matej 24:15]. Luka ne može upotrebiti isti termin jer bi se tada složio sa Matejem i on menja Isusove reèi na sledeæi naèin: "A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska" [Luka 21:20]. Isus je rekao uèenicima da se nauèe od SMOKVE po verziji Marka i Mateja a po verziji Luke od SMOKVE I SVIH DRVEÆA [Marko 13:28; Matej 24:32; Luka 21:29]. Isus je rekao svojim uèenicima da kada vide da se sve praktièno ispunilo tada æe znati sledeæe po verziji Marka i Mateja: "Tako i vi kada vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu kod vrata" [Marko 13:29]. "Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata" [Matej 24:33]. Luka ne može da upotrebi termin "blizu kod vrata" i menja Isusove reèi na sledeæi naèin: "Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije" [Luka 21:31]. Postoji nekoliko stvari po pitanju Tajne Veèere po kojima Luka odstupa od Marka da se nebi složio sa Matejem. Ovo se može videti ako uporedimo Marka 14, Mateja 26 i Luku 22. Marko i Matej kažu da se Isus skupio sa uèenicima u gostioni kad "bi veèe" dok Luka "kada dodje èas." Marko i Matej kažu da je Isus upotrebio sledeæe reèi dok je davao hleb uèenicima da jedu: "uzmite, jedite; ovo je tijelo moje." Luka kaže: "ovo je tijelo moje koje se daje za vas; ovo èinite za moj spomen." Marko i Matej kažu da je Isus dao prvo hleb pa onda èašu dok Luka kaže da je prvo dao èašu pa onda hleb i onda ponovo èašu. Marko i Matej kažu da su uèenici trebali da identifikuju izdajnika po tome ko od njih "umoèi hleb u solnik" dok po Luki "èija je ruka bila na stolu." Po verziji Marka i Mateja "sin èoveèiji je predat da se zbude pismo" dok po verziji Luke "zato što je bilo tako uredjeno. "

Marko kaže da je Isus rekao onima koji ga hapse da to èine "da bi se ispunilo pismo" [Marko 14:49]. Matej se slaže jer koristi identièan termin [Matej 26:56]. Luka odstupa od Marka i kaže da im je Isus rekao da to èine "zato što je bio njihov èas i oblast tame" [Luka 22:53]. Marko i Matej kažu da su oba razbojinika koji su bili razapeti sa Isusom hulili na njega [Marko 15:32; Matej 27:44]. Luka ne sme reæi da su oba razbojnika hulila na Isusa jer bi se tada složio sa Matejem i zato kaže da je jedan hulio dok drugi ne i da je taj osudjivao onog razbojnika što je hulio na Isusa i da je Isus tome razbojniku obeæao raj [Luka 23:39-43]. Marko i Matej kažu da je rimski kapetan izgovorio sledeæe reèi kada je video šta se sve dogodilo i kada je Isus izdahnuo: "zaista èovjek ovaj sin Božij bješe" [Marko 15:39]. Matej se slaže jer kaže sledeæe: "zaista ovaj bijaše sin Božij" [Matej 27:54]. Luka odstupa od Marka da se nebi složio sa Matejem i zato stavlja sledeæe reèi u usta kapetana: "zaista ovaj èovjek bješe pravednik" [Luka 23:47]. Marko kaže da se Isus po vaskrsenju svome prvi put javio svojim uèenicima u Galileji. On kaže da je Isus noæi pre raspeæa rekao uèenicima da æe po svome vaskrsenju otiæi pre njih u Galileju: "Ali po vaskrseniju svojemu ja idem pred vama u Galileju" [Marko 14:28]. Matej se slaže jer navodi iste reèi: "A po vaskrseniju svojemu ja idem pred vama u Galileju" [Matej 26:32]. Marko kaže da je andjeo rekao sledeæe ženama na grobu: "Nego idite kažite uèenicima njegovijem i Petru da pred vama otide u Galileju: tamo æete ga vidjeti, kao što vam reèe" [Marko 16:7]. Matej se slaže jer kaže: "Pa ididte brže te kažite uèenicima njegovijem da je ustao iz mrtvijeh. I gle, on æe pred vama otiæi u Galileju; tamo æete ga vidjeti" [Matej 28:7]. Dok su bile na putu da jave uèenicima, Isus ih je sreo i rekao im sledeæe: "ne bojte se; idite te javite braæi mojoj neka idu u Galileju; i tamo æe me vidjeti" [Matej 28:10]. Uèenici su primili poruku i otišli u Galileju da vide Isusa jer Matej kaže: "A jedanaest uèenika otidoše u Galileju u goru kuda im je kazao Isus. I kad ga vidješe, pokloniše mu se; a jedni posumnjaše" [Matej 28:16-17]. Dakle Marko i Matej jasno kažu da su uèenici prvi put videli Isusa po vaskrseniju njegovom u Galileji. Luka se ne slaže i menja èinjenice da se nebi složio sa Matejem. Luka kaže da se Isus javio svojim uèenicima uveèe istoga dana kada je vaskrsao ali ne u Galileji veæ u Jerusalimu. Luka kaže da se toga dana javio dvojici koji su išli za selo Emaus ali ga oni nisu poznali. Kada su seli za trpezu prepoznali su ga kada je prelomio hleb. Odmah su ustali i otišli u Jerusalim da jave uèenicima. Evo šta Luka kaže: "I ustavši onaj èas, vratiše se u Jerusalim, i nadjoše u skupu jedanaestoricu i koji bijahu s njima, koji govorahu: zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. I oni kazaše što bi na putu, i kako ga poznaše kad prelomi hljeb. A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade medju njima, i reèe im: mir vam..." [Luka 24:33-36]. Luka je veæ pre ovoga izopaèio poruku koju je ANDJEO dao ženama da bi mogao kasnije da kaže da se Isus javio svojim uèenicima u Jerusalimu a ne u Galileji. Marko i Matej kažu da je andjeo rekao ženama da idu i da kažu njegovim uèenicima da idu u Galileju jer æe ga tamo videti. Naravno Luka nije mogao to da zapiše jer onda nebi mogao da posle tvrdi da se Isus javio u Jerusalimu. Evo kako je Luka izmenio reèi andjela: "Nije ovdje, nego ustade; opomenite se kako vam kaza kada bješe još u Galileji.." [Luka 24:6]. Luka u svim ovim tekstovima koje sam naveo odstupa od Marka da se nebi složio sa Matejem. Ovo je nepobitna èinjenica i ništa nisam izmislio veæ sam sve citirao iz Novoga Zaveta koji je preveo Vuk Stefanoviæ Karadžiæ i koji je priznat od strane pravoslavlja, katolièanstva i protestanata naše zemlje. Ako su Marko i Matej taèni i ako se Isus prvi put javio apostolima u Galileji, onda je verzija Lukina lažna. Luka èak kaže da je Isus tog veèera u Jerusalimu jeo ribu i med i ovo mi se èesto nabaci da bi mi bilo pokazano da sam pogrešan što tvrdim da je greh jesti meso i naravno ribu a i med od pèela. Ali ja znam da je ovaj tekst kod Luke laž i korupcija i da je napisan po principu sinoptièkih jevandjelja a ne od ruke Isusovih originalnih uèenika. Sada æu navesti dogadjaje u Isusovom životu koje su samo Matej i Luka zapisali i koji se ne nalaze u Markovom jevandjelju. Èitaoc æe videti da i ako govore o istim dogadjajima, jedan od dvojice uvek menja èinjenice da se dva jevandjelja nebi složila. Kontrast Mateja I Luke Matej daje Josifovu genealogiju da bi pokazao da je Isus potomak Davidov i dakle iz plemena Judinog i pruža se sve do Avrama. Matej pokazuje da je Isus potomak Davidov preko loze njegovog sina Solomuna. Ovo se vidi iz Mateja 1:6. Luka isto daje genealogiju Josifovu da bi pokazao da je Isus potomak Davidov i iz plemena Judinog ali pokazuje da je Isus bio Davidov potomak ne preko Solomuna veæ preko Natana, sina Davidova i brata Solomuna. Ovo se vidi iz Luke 3:31. Josif nije mogao biti potomak i Solomuna i Natana kao što ni moj sin ne može biti i moj potomak i jednog od moje braæe. Ovo je poèetak ne slaganja Mateja i Luke. Matej kaže da je Marija zatrudnila od Duha svetog kao verenica Josifova. Josif to nije znao i mislio je da ga je Marija izneverila i zato je hteo da je ostavi ali tajno da nebi bila kamenovana zbog preljube. Andjeo se javio Josifu u snu i rekao mu je da uzme Mariju jer ga nije izneverila i andjeo mu je takodje rekao da sinu koji æe se roditi da ime Isus [Matej 1:18-21]. Ali Luka kaže da se andjeo javio Mariji i da je njoj rekao da æe zatrudniti Duhom svetim i njoj je rekao da nadene ime svome sinu Isus [Luka 1:26-31]. Nameæe se pitanje: kome se andjeo prvo javio, Josifu ili Mariji? Ako Josifu, zašto je onda bilo potrebe objaviti Mariji trudnoæu kao nešto novo kada je ona veæ bila trudna? A ako Mariji, kako se andjeo mogao javiti njoj u Nazaretu kada Matej tvrdi da pre trudnoæe i u stvari pre povratka iz Egipta sa Josifom i Isusom nije živela u Nazaretu? Po principu sinoptike, Luka i Matej se praktièno nikada ne slažu kada govore o istim dogadjajima. Matej kaže da je Krstitelj oslovio fariseje i sadukeje porodi aspidini [Matej 3:7] dok Luka kaže da je tako oslovio narod koji je došao da se krsti [Luka 3:7]. Matej kaže da je Isus odmah posle krštenja odveden od Duha na visoku goru da bude kušan od sotone. On kaže da je kušanje teklo ovim redosredom: 1. DA PRETVORI KAMENJE U HLEB [Matej 4:3]. 2. DA SKOÈI SA TORNJA HRAMA [Matej 4:5]. 3. DA SE POKLONI SOTONI [Matej 4:9]. Luka ne može dati isti redosred kušanja jer bi se složio sa Matejem i zato menja redosred: 1. DA PRETVORI KAMENJE U HLEB [Luka 4:3]. 2. DA SE POKLONI SOTONI [Luka 4:7]. 3. DA SKOÈI SA TORNJA HRAMA [Luka 4:9]. Znamo da se jedan od Dvanaestorice zvao Matej i da je bio carinik i dakle èovek koji je ubirao porez za Rim. Isus ga je pozvao da ga sledi dok je sedeo za carinskim stolom i on mu je onda uèinio gozbu. Postoje neki kontrasti u opisivanju ovoga dogadjaja ali glavni kontrast je u tome što Matej oslovljava ovog carinika i kasnijeg apostola imenom Matej dok Luka imenom Levije [Matej 9:9 Luka 5:27-28]. Neki su optužili Isusa da pomoæu Veelzevula, kneza demona, izgoni demone. Matej kaže da je Isus njima odgovorio da on izgoni demone duhom Božijim [Matej 12:28] dok Luka kaže prstom Božijim [Luka 11:20]. Matej i Luka su opisali jedan bitan dogadjaj u Isusovoj misiji. Evo obe verzije iz koje æe èitaoc moæi videti da je reè o istom dogadjaju ali da su verzije napisane po sinoptièkom principu da se nebi Matej i Luka složili: "A kad udje u Kapernaum, pristupi k njemu kapetan moleæi ga i govoreæi: Gospode! sluga moj leži doma uzet, i muèi se vrlo. A Isus reèe mu: ja æu doæi i iscijeliæu ga. I kapetan odgovori i reèe: Gospode! nijesam dostojan da pod krov moj udjes; nego samo reci rijeè, i ozdraviæe sluga moj. Jer i ja sam èovjek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa reèem jednome: idi, i ide; i drugome: dodji, i dodje; i sluzi svojemu: uèini to, i uèini. A kad èu Isus, udivi se i reèe onima što idu za njim: zaista vam kažem: ni u Izrailju, tolike vjere ne nadjoh" [Matej 8:5-10]. "A kad svrši sve rijeèi svoje pred narodom, dodje u Kapernaum. U kapetana pak jednoga bijaše sluga bolestan na umoru koji mu bješe mio. A kad èu za Isusa, posla k njemu starješine Judejske moleæi ga da bi došao da mu iscijeli slugu. A oni došavši k Isusu moljahu ga lijepo govoreæi: dostojan je da mu to uèiniš; jer ljubi narod naš, i naèini nam zbornicu. A Isus idjaše s njima. I kad veæ bijahu blizu kuæe, posla kapetan k njemu prijatelje govoreæi mu: Gospode! ne trudi se, jer nijesam dostojan da udješ pod moju strehu; za to i ne držah sebe dostojna da ti dodjem, nego samo reci rijeè, i ozdraviæe sluga moj. Jer i ja sam èovjek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa reèem jednome: idi, i ide; i drugome: dodji, i dodje; i sluzi svojemu: uèini to, i uèini. A kad to èu Isus, zaèudi mu se, i okrenuvši se narodu koji idjaše za njim reèe: kažem vam: ni u Izrailju tolike vjere ne nadjoh. I vrativši se poslani nadjoše bolesnoga slugu zdrava" [Luka 7:1-9]. Matej kaže da je kapetan lièno otišao kod Isusa da ga zamoli dok Luka kaže da je poslao starešine Judejske i da je kasnije poslao svoje prijatelje da mu kažu da nije dostojan da dodje pod njegovu strehu a ne krov kao što kaže Matej. Po Matejevoj verziji sluga je bio uzet i vrlo se muèio dok po Luki bio je bolestan na umoru. Oèigledno princip je u pitanju i Luka ne može da kaže isto što i Matej pa makar to i bila laž. Matej kaže da je Isus izgovorio molitvu koja je poznata kao Oèe Naš u samom poèetku svoje misije i to za vreme uèenja koje je poznato kao Propoved na Gori. Luka pak pokazuje da to nije moglo biti tako jer po njemu je Isus tu molitvu izgovorio mnogo kasnije i to tek onda kada su mu uèenici rekli da ih nauèi kako da se mole Bogu kao što je Krstitelj nauèio svoje uèenike. Sam sadržaj molitve nije isti jer po sinoptièkom principu i ne može biti isti. Matej 6:9-13 Oèe naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; Da dodje carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu; Hljeb naš potrebni daj nam danas; I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojijem; I ne navedi nas u napast; no izbavi nas oda zla. Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava va vijek. Amin. Luka 11:2-4 Oèe nas koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; da dodje carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu; Hljeb naš potrebni daji nam svaki dan; i oprosti nam grijehe naše, jer i mi opraštamo svakome dužniku svojemu; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla. Po Matejevoj verziji trebamo se moliti za današnji hleb dok po Lukinoj za svakodnevni. Matej kaže i oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojijem dok Luka i oprosti nam grijehe naše, jer i mi opraštamo svakome dužniku svojemu. Luka izostavlja zadnji deo molitve. Jasno se vidi kontrast i ovde i da su jevandjelja napisana u sadašnjem formatu od strane nekoga ko je sledio princip poznat kao sinoptièki. Sada æemo analizirati Isusovo najbitnije uèenje tokom svoje misije i koje je po Mateju poznato kao propoved na gori dok po Luci propoved na ravnici. Èitaoc æe videti da ili Matej ili Marko namerno menja èinjenice da se verzije nebi složile. Nije potrebno davati sve pojedinaène stihove veæ samo istaæi da se sve nalazi kod Mateja u petoj, šestoj i sedmoj glavi dok kod Luke u šestoj, sedmoj i osmoj glavi. Sve æu verno i istinito navesti i ništa ne æu izopaèiti jer bi to bilo ludo, pošto èitaoc sam može proveriti èinjenice. Matej kaže da se Isus popeo na goru i da je održao besedu u sedeæoj poziciji dok Luka kaže da je sišao sa gore i da je na ravnici održao besedu u stojeæoj poziciji. U Mateju Isus koristi zamenicu njihovo a u Luci vama dok izgovara blaženstva. U Mateju kaže da je blago siromašnima duhom dok u Luci blago siromašnima. Karadžiæ pogrešno dodaje reè duhom i kod Luke jer ona ne postoji u grèkim manuskriptima niti u engleskoj bibliji. U Luci Isus izgovara i prokletstva. U Mateju Isus koristi termin carstvo nebesko dok kod Luke carstvo Božije kada govori o istoj stvari. U Mateju plaèni æe se utešiti dok kod Luke nasmijati. U Mateju Isus kaže ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rdjave rijeèi lažuæi, mene radi dok kod Luke kad vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo sina radi èoveèijega. Kod Mateja Isus im kaže da se raduju i vesele zbog toga, dok u Luci da se raduju i igraju. U Mateju Isus kaže sledeæe po pitanju sveæe: "Niti se užiže svijeæa i meæe pod sud nego na svijetnjak, te svijetli svima koji su u kuæi." Dok po Lukinoj verziji kaže: "Niko pak svijeæe ne poklapa sudom kad je zapali, niti meæe pod odar, nego je metne na svijetnjak da vide svjetlost koji ulaze." Isus je rekao da ako ljubimo samo one koji nas ljube da to èine i carinici po verziji Mateja dok po Luci i grešnici. Po verziji Mateja trebamo biti savršeni kao Otac naš nebeski dok po verziji Luke milostivi kao On. Po verziji Mateja Isus je rekao da ljubimo i one koji nas mrze jer æemo tako biti sinovi oca dok po verziji Luke sinovi najvišega. Po Mateju Isus je rekao da Bog daje dažd pravednima i nepravednima dok po Luci, Bog je blag neblagodarnima i zlima. U Mateju Isus je rekao: "Eda li se bere s trnja groždje, ili s èièka smokve?" Dok po verziji Luke: "Jer se smokve ne beru s trnja, niti se groždje bere s kupine." Po Mateju Isus je rekao da lud èovek gradi kuæu na pijesku dok po verziji Luke na zemlji. Matej i Luka se ne mogu složiti i zato postoje sve ove promene koje su nekada absurdne a nekada i smešne. Najbitniji propoved Isusov je izopaèen ili od strane Mateja ili Luke. Naravno, veæ sam rekao ranije da ova jevandjelja nisu napisali Isusovi uèenici i ona se nisu mogla napisati ne zavisno veæ je neko preradio originalno jevandjelje i napravio ovaj sinoptièki problem. Po Matejevoj verziji književnici i Fariseji su plaæali desetak od metvice, kopra i kima [Matej 23:23] dok po verziji Luke od metvice, rute i svakoga povræa [Luka 11:42]. Po verziji Mateja književnici i Fariseji su bili kao okreèani grobovi, koji se spolja vide lijepi a unutra su puni kosti mrtvaèkijeh i svake neèistote [Matej 23:27] dok po verziji Luke bili su kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih [Luka 11:44]. Po verziji Luke književnici i Fariseji su vezivali bremena teška i nezgodna za nošenje a prstom to oni nisu hteli poneti [Matej 23:4] dok po verziji Luke to nisu radili književnici i Fariseji veæ zakonici [Luka 11:7]. Po verziji Mateja kniževnici i Fariseji nisu ušli u carstvo a nisu dali ni drugima da udju [Matej 23:13] dok po verziji Luke to nisu bili književnici i Fariseji veæ zakonici [Luka 11:52]. Po verziji Mateja otac nebeski hrani ptice [Matej 6:26] dok po verziji Luke ne otac nebeski veæ Bog i ne ptice veæ gavrane [Luka 12:24]. Dok je Isus bio na putu za Jerusalim, neposredno pre svoje smrti, prolazio je kroz grad Jerihon. Dok je izlazio iz grada neko ga je sreo i Isus je uèinio èudo. Evo verzije Mateja o ovome: "I kad je izlazio iz Jerihona za njim ide narod mnogi. I gle, dva slijepca sjedjahu kraj puta, i èuvši da Isus prolazi povikaše govoreæi: pomiluj nas Gospode, sine Davidov! A narod prijeæaše im da uæute; a oni još veæma povikaže govoreæi: pomiluj nas Gospode, sine Davidov! I ustavivši se Isus dozva ih, i reèe: šta hoæete da vam uèinim? Rekoše mu: Gospode da se otvore oèi naše. I smilova se Isus, i dohvati se oèiju njihovijeh, i odmah progledaše oèi njihove, i otidoše za njim" [Matej 20:29-34]. Matejeva verzija jasno pokazuje da se ovo dogodilo neposredno pre raspeæa i dakle kada je Isus odluèio da prvi put ode u Jerusalim za vreme svoje misije. Luka se slaže hronološki sa Matejem ali menja druge stvari da se nebi složio sa Matejem. Evo Lukine verzije o istom èudu koje je Isus u uèinio: "A kad se približi k Jerihonu, jedan slijepac sjedjaše kraj puta proseæi. A kad èu narod gdje prolazi zapita: šta je to? i kazaše mu da Isus Nazareæanin prolazi. I povika govoreæi: Isuse, sine Davidov! pomiluj me. I prijeæahu mu oni što idjahu naprijed da uæuti; a on još više vikaše: sine Davidov, pomiluj me. A Isus stade i zapovjedi da mu ga dovedu; a kad mu se približi, zapita ga govoreæi: šta hoæeš da ti uèinim? A on reèe: Gospode, da progledam. A Isus reèe: progledaj; vjera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i podje za njim hvaleæi Boga. I svi ljudi koji vidješe hvaljahu Boga" [Luka 18:35-43]. Jednostavno možemo videti namernu korupciju kod Mateja i Luke kada god govore o istim stvarima da se nebi dva jevandjelja složila. Duh sveti nikada nebi inspirisao originalne autore da lažu i da koruptiraju istinu niti da se nebi složili. Zašto bi Matej ili Luka namerno iskrivio nešto da se nebi složili? Neko je kasnije koruptirao originalno jevandjelje koje je Matej napisao. Originalno je postojalo samo jedno jevandjelje a ne èetiri. Postoji jedan Bog, jedna vera, jedno telo, jedno krštenje, i prema tome postojalo je samo jedno jevandjelje. Nazareni i Evioniti su priznali samo Matejevo jevandjelje ali ne ovo koje je sada u našoj bibliji veæ jevandjelje koje je originalno Matej napisao na hebrejskom jeziku. Crkveni otac Jeromije je svedoèio da se to Matejevo hebrejsko jevandjelje èuvalo u biblioteci Æesarije i da je on to jevandjelje preveo na latinski jezik. Ovo je jevandjelje nestalo i izgubljeno je ili je skriveno u Vatikanu. Ono što znamo o ovom jevandjelju iz navoda crkvenih otaca, dokazuje da to nije bilo jevandjelje Matejevo koje se sada nalazi u našoj bibliji.

 

Comments (0)Add Comment

Write comment

busy