Text Size
   
Oct 18
Wednesday
English Croatian Serbian Slovak Slovenian

Did God Allow Noah To Eat Meat?

The passage of Genesis 9:2-4 was the subject of great debate and controversy. After years of study and research and virtually leaving no stone unturned on the subject, to date I have not read a commentary on the passage which is worthy of a serious consideration. Generally it is argued that here we have the first biblical passage where God explicitly told Noah that he may kill any animal he wanted to in order to eat its flesh. Even vegetarians who abhor meat eating and who practice vegetarianism on ethical grounds admit that here we are faced with a biblical text which clearly sanctions the killing of animals and eating of their flesh. All they can say is that due to the fallen and corrupt nature of humanity God gave a “concession” concerning meat diet but it was not His ideal as in Genesis 1:30 where God ideally prescribed a completely vegetarian diet. But nothing can be further from the truth.
 

Main Menu

Who's Online

We have 38 guests and 1 member online

Did Jesus Eat Fish?

 There is only one passage in the whole of the New Testament where it is explicitly and specifically said that Jesus actually ate meat. If this text is true and genuine and in fact inspired by the Holy Spirit, then it would follow that Jesus was not and could not have been a vegetarian. But if on the other hand it can be satisfactorily demonstrated that this passage in Luke 24 is actually a forgery, then it follows that Jesus must have been a vegetarian, since a lying hand felt a need to insert a lying passage in order to portray Jesus as a carnivorous being.

Vegetarijanstvo Na Osnovu Prirode PDF Print E-mail
Written by Administrator   
Monday, 18 August 2014 07:48

Da li si ikada razmišljao zašto jedeš meso i da li je mesožderstvo èoveka po principu prirode? Drugim reèima, da li je prirodno i etièki moralno da èovek bude koljaè i da zakolje životinju mesa radi? Najverovatnije da èitaoc o tome nije ni razmišljao i da je jednostavno prihvatio stav ogromne veæine èoveèanstva po pitanju ishrane. Ja sam bio mesojed do svoje 38. godine i smatrao sam da je mesožderstvo sasvim prirodno. Moram priznati da su hrišæanstvo i judaizam imali veliki uticaj na mene po ovome pitanju, jer sam smatrao da je biblija inspirisana knjiga i da su Božiji ljudi bili mesojedi i da je sam Bog zapovedio kult krvnih žrtava. Medjutim kada sam došao u kontakt sa spisima Mrtvog Mora, shvatio sam da bibliju treba drugaèije gledati i da kada se biblija shvati onako kako je to Bog želeo, u njoj se može jasno zapaziti princip vegetarijanstva. Napisao sam knjigu u kojoj opširno govorim o biblijskom vegetarijanstvu i dakle u njoj dajem detaljne argumente sa perspektive teologije i biblije. Knjiga se zove Biblijsko Vegetarijanstvo. Ko je zainteresovan u detaljne argumente po ovom pitanju može proèitati tu knjigu.

 

U ovom artiklu koji je mnogo kraæi, želim argumentirati vegetarijanstvo na osnovi principa prirode i etike i naravno na osnovi nauke i medicine. Kada sam poèeo da studiram prirodnu terapiju onda sam shvatio u kakvoj sam zabludi bio i da je u medicini i nauci slièan sluèaj kao i u religiji. Kao što u religiji postoje sekte koje negiraju mnoge stvari tradicionalne i nacionalne vere, tako i sami prirodni terapisti negiraju mnoge stvari koje moderna medicina zastupa i uèi. Kao što Crkva naprimer ne priznaje sekte hrišæanstva tako i moderna medicina ne priznaje prirodne terapiste. Kao što Crkva nije zaintersovana za istinu i èinjenice veæ se drži tradicija i artificialnog verovanja, tako se moderna medicina drži svoje tradicije i svojih sintetièkih droga. Prirodni terapisti su zainteresovani u uzroke bolesti jer znaju da ako se ti uzroci uklone da bolesti ne æe biti. Medicinski doktori su zainteresovani u efekat a ne uzrok i efekat leèe sintetièkim drogama, to jest, veštaèkim lekovima. Prirodni terapisti leèe prirodnom terapijom i dakle biljkama a ne sintetièkim drogama.

 

Da bi došli do istine po pitanju ishrane, moramo biti iskreni i otvorenog uma i dakle moramo biti spremni da bez predrasude analiziramo sve èinjenice i argumente. Da su sva živa biæa originalno bila herbivori i da originalno nisu postojali mesojedi je prihvaæeno od strane svih religija. Dakle ako zastupamo bibliju ili neku drugu svetu knjigu, moramo priznati da je Bog originalno zabranio prolivanje krvi i da je èoveèanstvo originalno praktikovalo vegetarijanstvo. Ako zastupamo evoluciju isto moramo priznati da su živa biæa originalno bila herbivori i da je do promene došlo kasnije.

 

Da bi na osnovi prirode zakljuèili da li èovek treba biti vegetarijanac ili pak mesojed, potrebno je analizirati anatomiju èoveka i onda je uporediti sa životinjama koje su mesojedi i sa onima koje nisu. Dakle ako èoveèija anatomija ima sliènosti sa anatomijom mesojeda, onda je sasvim logièno zakljuèiti da su Bog i priroda želeli da èovek bude mesojed. Ako li pak anatomija èoveka ima sliènosti sa anatomijom biljojeda, onda je logièno zakljuèiti da je èovek stvoren da bude biljojed a ne mesožder. Pogledajmo neke detalje mesojeda. Svi mesojedi imaju pasje zube. Ovo je potrebno jer mesojed mora zaklati svoju žrtvu i zubima je rastrgnuti. Herbivorne životinje ne poseduju takve zube i svojim zubima nisu u stanju zaklati i rastrgnuti drugu životinju. Dakle èovek poseduje zube biljojeda i svojim zubima nije u stanju da zakolje i rastrgne svoju žrtvu, što dokazuje da su Bog i priroda prepisali èoveku biljnu a ne životinjsku ishranu. Mesojedi piju vodu laptanjem jezika dok biljojedi usisavaju vodu usnama. Èovek ne lapæe vodu jezikom veæ je pije isto kao i životinje koje su herbivori. Mesojedi se ne znoje jer nemaju pore na telu kroz koje mogu da ispuste znoj. Mesojedi ispuste svoj znoj jezikom. Pogledaj psa kada mu je vrelo i videæeš da mu je jezik izbaèen i da sa njega curi znoj a da mu je telo suvo i bez znoja. Ovo je èinjenica svih mesoždera. Životinje koje su biljojedi se znoje i ispuštaju znoj na isti naèin kao i èovek. Ovo je još jedan dokaz da je èovek stvoren da bude biljojed a ne mesožder.

 

Mesojedi imaju više okrugle oèi dok herbivorne životinje više duguljaste kao èovek. Mesojedi imaju relativno ktatka creva jer jedu meso koje u sebi sadrži otrov. Njihova creva su tri puta duža od svog tela. Kratka creva su im potrebna da bi što pre došlo do izbacivanja ekskrementa i tih otrova. Biljojedi imaju dvanaest puta duža creva od svog tela jer biljke ne sadrže otrov i kod njih ne dolazi do putrifikacije kao kod mesojeda. Èovek isto poseduje creva kao biljojedi i dakle anatomija èoveka dokazuje da je njegovo telo stvoreno za herbivornu hranu a ne za meso. Saliva mesojeda sadrži jaku kiselinu koja im je potrebna da svari meso. Biljojedi ne sadrže tu kiselinu veæ je njihova kiselina alkalne prirode kao i èoveka. Ova je kiselina potrebna da svari žitaricu i voæe. Mesojedi ne jedu žitaricu i voæe. Dakle i ovo dokazuje da je èovekova anatomija tela slièna životinjama koje su herbivori a ne mesožderi. Mesožderi imaju velika usta naspram lica jer su im velika usta potrebna da mogu zaklati i kidati meso svoje žrtve. Herbivorne životinje imaju relativno mala usta naspram lica kao i èovek. Još je jedna stvar vrlo bitna. Svi mesožderi jedu meso presno i dakle ne kuvano i ne peèeno i krvavo. Èovek to ne radi i jedenje krvavog i živog mesa je gadno èoveku. Ovo dokazuje da po prirodi èovek nije stvoren da zakolje i iskasapi svoju žrtvu i da je morao prvo da sakri izgled mesa da bi ga mogao jesti. Kada bi èovek video šta se dogadja u klanici svakodnevno i kako se nevina živa biæa kolju i kasape i kada bi videli kako se nevina živa biæa tretiraju prilikom transporta, mislim da bi mnogi bili vegetarijanci.

 

Ljudi koji jedu meso tretiraju životinje kao da su objekat a ne živa biæa koja oseæaju bol. Kosmièki zakon prezervacije dokazuje da su životinje isto animatska biæa i da oseæaju radost i bol kao i ljudi. Kosmièki zakon prezervacije dokazuje da je Bog originalno stvorio utopiju na Zemlji i da svako živo biæe je trebalo da uživa u toj utopiji ili pak raju. Gde vlada utopija i raj tu nema klanica niti mesožderstva. Svako živo i animatsko biæe kao i èovek poseduje sposobnost da oseti radost i bol. Ove osobine su potrebne da bi živo biæe preživelo. Živo biæe uživa u ukusu hrane jer je hrana potrebna da bi bilo života. Ništa nije sladje od hrane kada je èovek vrlo gladan. Ništa sladje od piæa kada èoveka mori žedj. Ništa sladje od spavanja kada je èovek stvarno umoran. Ništa sladje od seksa kada je èovek erotski uzbudjen. Ovo je sve potrebno da bi bilo života. Sve ove osobine poseduju i životinje i dakle i one su sposobne da uživaju u ovim stvarima. Oseæaj bola je potreban da bi èovek preživeo. Bol je crveno svetlo i bol nam daje znak da nešto nije u redu. Kada èovek nebi osetio bol onda bi svakoga èasa mogao da pogine. Zamisli da se èovek osloni na žar a da nije u stanju da oseti bol. Došlo bi do ozbiljne ozlede. Dakle oseæaj boli je potreban i oseæaj boli poseduju i životinje a ne samo ljudi. Ovo dokazuje da su životinje stvorene po istom principu kao i èovek i da oseæaju bol i da se plaše zla i da ispaštaju kao i èovek kada su podvrgnute zlu. Sva živa biæa su paraziti i dakle zavise od biljaka da ostanu u životu. Nijedno živo biæe nije u stanju da sebi stvori hranu. Samo biljke koje poseduju hlorofil su u stanju da sebi stvore hranu fotosintezom i da omoguæe ishranu svim drugim živim biæima. Bog je stvorio biljke da budu žive, jer život dolazi od života. Živa biæa moraju jesti živu hranu a ne mrtvu da bi bili živi i zdravi. Ali Bog je stvorio biljke bez mozga i centralnog nervnog sistema. Živo biæe nije u stanju da registruje i da svesno oseti bol bez mozga i nervnog sistema. Biljke i ako su žive ne otimaju se kada ih èovek koristi za ishranu. Biljke nisu u stanju da beže kada osete opasnost jer su po prirodi usadjene i dakle sa usadjenog mesta ne mogu pobeæi niti imaju potrebe pobeæi pošto ne oseæaju registrovanu bol i patnju.

 

Životinje nisu usadjene i svaka životinja beži i otima se kada vidi zlo i kada shvati da joj je život u opasnosti. Svinja cièi kada se kolje i svaka životinja se otima i plaèe kada shvati da æe biti ubijena. Ovo dokazuje da Bog nije stvorio životinje da se kolju i jedu, jer da jeste onda bi ih stvorio bez mozga i nervnog sistema kao i biljke. Èinjenica da životinje oseæaju bol kao i èovek je nepobitan dokaz da je amoralno klati životinje i nanositi im bol i patnju. Ko ovo ne želi da prihvati i ko nastavi sa klanjem nevinih i živih biæa samo dokazuje da je okrutnog i surovog srca, u kome nema ni malo samilosti i oseæanja prema žrtvama koje nevino stradaju pohlepe radi èoveka.

 

Èoveèanstvo želi da opravda svoje mesožderstvo na osnovu svoje superiornosti nad životinjama. Ja ne pobijam èinjenicu da je èovek vrhunac ili pak kruna Božijeg stvaranja. Èovek je dakle superioran i poseduje neke osobine koje životinje ne poseduju. Ali ovo ne znaèi da èovek ima pravo da eksploatiše životinje i da im nanosi bol i da ih podrvgne zlu. Predpostavimo da postoje vanzemaljska biæa i da su ta biæa superiorna od nas ljudi. Predpostavimo da ta biæa osvoje Zemlju i da im se svidi ljudsko meso i da vole mleène proizvode žena. Predpostavimo da ta vanzemaljska biæa postupaju prema nama kao mi prema životinjama. Naše žene oplodjavaju artificialnim putem da bi proizvodile mleko za mlekare od kojeg bi proizvodili sir i druge mleène proizvode, dok bi naše bebe i druge ljude klali u klanicama i meso prodavali u kasapnicama. Da li bi ovaj postupak bio etièki opravdan i da li bi ova biæa imala pravo da postupaju sa nama tako samo zato što su superiorna od nas? Mislim da svako od nas zna odgovor. Prema tome onda nemamo ni mi pravo da postupamo sa životinjama koje je Bog stvorio zbog svoje i naše radosti tako ne humano i strašno i nemamo pravo da ih koljemo po klanicama i da jedemo njihovo meso pohlepe radi naše. Ne želim nikoga da vredjam ali od istine se ne može pobeæi. Èovek koji jede meso i koji ne želi da promeni svoj naèin ishrane posle saznanja èinjenica, je ne human i u njemu ne može biti Božije milosti i ljubavi. Pogledajmo kako je jedno jagnje divno i nevino. To jagnje nikome ne èini zla, ali èovek bez srca je spreman da ga zakolje, iskasapi i uz krokodilski apetit pojede i pretvori u ekskrement. Zar to nije strašno? Sada želim reæi nešto o zdravlju i kakav afekat mesožderstvo ima na zdravlje i Treæi Svet. Svaka stara osoba zna da je zdravlje najveæi dar èoveku, jer niko ne želi da provede stare godine u bolesti i patnji. Svako želi da bude zdrav ali retko ko želi da èini ono što održava zdravlje. Zapadni svet živi u luksuzu i troši relativno mnogo novca na hranu i sa te perspektive taj svet bi trebao biti najzdraviji. Ali ipak to nije tako. Amerikanci, Kanadjani, i Australijanci, èiji je standard života medju prvim u svetu, imaju najviše bolesnog naroda. Mnogi umiru od srèanog udara u relativno mladim godinama. Mnogima je holesterol visok i masnoæa u venama spreèava normalnu cirkulaciju krvi. U ovim zemljama mnogi boluju od šeæerne bolesti i poznati su kao dijabetièari. Ljudi na Zapadu boluju od iks bolesti koje su nepoznate ili pak od kojih ljudi u Treæem Svetu boluju u mnogo nižem procentu.

 

Tempo života i stres u ovim zemljama utièe na zdravlje ali najglavniji razlog zašto na Zapadu i u ovim najbogatijim zemljama ima najviše bolesti je zbog neprirodne ishrane. U ovim zemljama brza hrana se mnogo koristi i meso je uvek glavni obrok i to svakodnevno. Vrlo malo se jede voæe i povræe i manje više uvek se jede kuvana i peèena hrana. Èovek je živo biæe i da bi bio zdrav i pun vitalnosti i energije mora jesti živu hranu. Naša tela su sagradjena od triliona æelija i ove se æelije obnavljaju i da bi to bilo moguæe, njima je potreban materijal, to jest hrana. Sedamdeset procenta našeg tela je voda i dakle hrana koju jedemo mora sadržavati u sebi ogromnu kolièinu vode da bi æelije bile normalne i da bi telo bilo zdravo i da funkcioniše po principu prirode. Kada hrana nije prirodnog porekla i kada jedemo dihadricialnu hranu onda organi tela ne mogu funkcionisati kako treba i vremenom dolazi do tegoba i poremeæaja i naravno bolesti. Životinje u prirodi su mnogo zdravije sa uporedjenjem domaæih životinja i èoveka, jer se hrane prirodnom hranom i nijedna životinja ne kuva sebi obrok veæ ga jede kakvog ga je sama priroda spremila i servirala. Oni koji èesto jedu kuvanu i peèenu hranu, ubijaju enzime te hrane i zato je njihova hrana vrlo niskog kvaliteta. Priroda je veæ skuvala i ispekla hranu koja je idealna za èoveka  i to na prirodan naèin i na prirodnoj temperaturi sunca. Ali mi kao obièno smatramo sebe pametnijim od prirode i Boga i tu skuvanu i peèenu hranu ponovo kuvamo na temperaturi od 100 stepeni i na taj naèin uništimo ogromnu veæinu vitalnosti, energije i enzime i sve što je dobro i korisno za naš organizam. Bog je stvorio voæe i povræe za hranu i to je jedina idealna hrana koja u sebi sadrži visoki procenat vode koja je potrebna za èoveèiji organizam. Ali mi smo nauèili da jedemo voæe i povræe kao luksuz i glavni obrok je uvek meso sa belim hlebom. Nekada se jeo crni hleb ali mi sada volimo beli i ako u njemu nema skoro nikakve vrednosti. Èovek je daleko zašao sa puta prirode i danas je vrlo teško vratiti se na prirodan naèin ishrane. Meso bilo koje vrste se ne treba jesti jer je meso mrtvo i puno je toksina i kancernih materija. Dr. Jethro Kloss u svojoj knjizi Povratak u Edem: Klasièno Uputstvo Biljne Medicine, Prirodna Hrana i Domaæi Lek na stranama 597-599 pokazuje da je meso svih vrsta  ne prirodno i puno toksina i da meso prouzrokuje rak debelog creva. Kamen u žuèi i bubrezima se èesto stvara od uriène kiseline koju meso stvara. Pola kilograma govedine sadrži u sebi èetranaest grama uriène kiseline. Kada jedemo meso u njemu jedemo i nervni sistem i krvne arterije kojima je nekada tekla krv koja je ispirala toksin i ono što se iz tela mora izbaciti. Ali smrt životinje prilikom klanja je zaustavila srce i krv je prestala da cirkuliše i svi toksini i odpad tela su se zadržali u mesu. Kada jedemo meso onda jedemo i sav taj otrov i druge materije i bakterije koje se ne vide golim okom ali se mogu dokazati pomoæu mikroskopa.

 

Dr. Wynder iz Amerièke Zdravstvene Federacije je izjavio da se sada zna da oko pedeset procenta raka u ženama prouzrokuje meso i oko treæinu u muškarcima. Mnogi pak kažu da moramo jesti meso jer nam je potreban protein. Nama je zaista potreban protein ali ne protein iz mesa koje se ne može jesti bez krvoproliæa ili pak protein koji su ljudožderi uneli u svoje telo kada su jeli ljudsko meso. Protein, i to originalni i novi, a ne polovni i preradjeni koji su životinje veæ iskoristile, se nalazi u raznom povræu kao što su naprimer: pasulj, boranija, grašak, sve vrste oraha i lešnika i soja. Sve što je potrebno èoveku se može naæi u voæu i povræu i to u prirodnom formatu. Osoba koja jede meso i iz njega unosi vitamine, enzime i minerale je kao osoba koja nosi staru i iskorištenu odeæu. Životinja koja je zaklana je veæ iskoristila sve ono što je najbolje u vegetarijanskoj hrani što je pojela tako da u mesu ostaje samo ostatak i to preradjen i polovnog kvaliteta. Da je biljka predodredjena za ishranu i da samo biljke sadrže originalni i novi kvalitet hrane se može dokazati i na osnovi mesoždera. Životinje koje su mesojedi se hrane životinjama koje su herbivori. Mesojed ne lovi životinju koja je mesojed veæ životinju koja je biljojed. Samo u mesu herbivorne životinje ima dovoljno nutricije da bi mesožder ostao u životu. Kada bi se mesojed hranio mesom koje dolazi od mesojeda, nebi mogao da preživi jer u tom mesu nema dovoljno nutricije biljke jer je sve ono što je kvalitetno i potrebno organizmu veæ upotrebljeno i iskorišteno. Ovo je èinjenica koja se ne može pobiti. Biljke, i samo biljke, su namenjene živim biæima za ishranu ali je èovek pokvario svoj prvobitni naèin ishrane i neke su životinje to isto uèinile kroz pad sinova Božijih koji su oženili kæeri ljudske i sa njima izrodili divove koji su nauèili ljude da ratuju, prave alkohol i druge stvari, i naravno, da kolju životinje i da jedu njihovo meso. Sve sam ovo dokumentirao u svojoj knjizi Biblijsko Vegetarijanstvo.

 

Zna se šta benzopirin u cigareti èini pluæima i srcu pušaèa. Ali retko ko zna da govedja šnicla peèena na ražnju sadrži u sebi èetiri do pet mikrograma benzopirina, kolièina koju 300 cigareta sadrže. Dakle pušaè treba popušiti 300 cigareta da bi uneo u sebe strašan otrov koji se zove benzopirin i koji se stvara putem kapljanja masti sa šnicle na žar i onda putem isparavanja se ponovo prenosi na šniclu. Što pušaè uèini sa 300 cigareta to mesojed uèini jednom govedjom šniclom. Benzopirin je jedan od najglavnijih agensa u cigareti koji prouzrokuje rak na pluæima. Peèeno kokošje meso takodje sadrži veliku kolièinu benzopirina. Ako mi ne veruješ, ispitaj stvari pa æeš se uveriti.

 

Mesojedi se takodje trebaju plašiti trihinoze koja inficira mnoge svinje sveta. Svinje su inficirane sa okruglom glistom koja se tehnièki zove trihinela spiralis. Ne dovoljno kuvano i peèeno svinjsko meso može uèiniti da dodje do zaraze koja je vrlo nezgodna i od koje se teško leèi. U Americi danas ima oko dvadeset miliona osoba koje su inficirane trihinozom. Vegetarijanac se ne mora plašiti trihinoze jer biljnom hranom ne može dobiti ovu opasnu bolest.

 

Ravisti judaizma, sveštenici katolicizma, popovi pravoslavlja i skoro svi pastori protestantizma kažu da vernici ne smeju jesti crkotinu. Ali šta je telo zaklane životinje nego li pak LEŠ. Šta je meso koje stoji u zamrzivaèu nekoliko nedelja i meseci ako ne crkotina i leš koji trune ali sporijim tempom nego li pak ako je izloženo toploti. Može se dokazati da je meso u nekim državama koje se prodaje u mesarnicama u stvari prava crkotina jer je proizvod crkotisnskog brašna. U mnogim državama životinje koje su uginule se melju i mešaju sa legijumom koje se daje životinjama koje su namenjene za klanicu. Ova smesa se tehnièki zove crkotinsko brašno. Živo biæe jeste ono što i jede. Ako životinja jede crkotinsko brašno i ako èovek jede meso te životinje, šta je ako ne  telo od crkotisnkih æelija. Dr. Robert Elez je napisao odliènu knjigu na ovu temu koja se zove Smrt Na Tanjiru - Bolest Ludih Krava. Ja preporuèujem ovu knjigu jer verujem da svako ko jede meso treba znati èinjenice koje se ne mogu pobiti i za koje struènjaci znaju a koje mnogi žele sakriti radi profita i zarade.

 

Pre nego što predjem na temu Treæeg Sveta i pokažem da su mesojedi odgovorni za smrt mnogo miliona dece u Africi i drugim mestima, želim reæi nešto o takozvanom lancu ishrane. Èesto èujemo da je jedenje mesa  lanac ishrane. Ovim se želi reæi da kao što lav navodno po prirodi ili bolje reèeno urodjenim instinktom ubije i rastrgne srnu ili gazelu tako i èovek prirodno kolje jagnje i jede meso da bi preživeo. U ovoj izreci postoji velika ne istina koje mnogi nisu svesni. Kao prvo, veæ sam pokazao da je priroda namenila èoveku biljke, jer anatomija njegovog tela dokazuje da treba biti herbivor a ne mesojed. Èoveku nije potrebno meso da bi živeo. Naprotiv, meso mu je detriment ili sputavanje dobrom zdravlju i dužem životu.

 

Što se tièe mesojeda u prirodi, trebamo shvatiti da se ove životinje nazivaju krvoloènim. Èitaoc je verovatno imao priliku da vidi nekada kako lav lovi nevine herbivorne životinje i kako krokodil bezdušno raskida zebre i vildabist kada moraju da predju reku koja je infestirana krokodilima. Jedan human èovek ne može to da gleda a da mu se ne zgrozi u duši i da se ne zapita zašto je to tako. Biblija jasno pokazuje da je lav u poèetku bio herbivor i da je i krokodil bio herbivor i da æe na svršetku svega lav opet biti herbivor i da ne æe postojati nijedna životinja koja æe jesti meso. Dakle nešto se dogodilo posle stvaranja sveta što je uèinilo da neke životinje budu mesojedi. Ne želim o ovome govoriti mnogo jer sam to uèinio u knjizi Biblijsko Vegetarijanstvo. Želim pak istaæi jednu nepobitnu èinjenicu, a to je da svi mesožderi se ne hrane mesom po urodjenom instiktu kao što to tvrde nauènici koji su u zabludi, veæ se hrane mesom svojim izborom. Kada bi se životinje ponašale urodjenim instinktom onda bi bile kao programirani kompjuter i nebi mogle imati izbor i personalitet i karakter. Struènjaci koji se bave ispitivanjem i studiranjem životinja znaju da svaka životinja ima svoju personalnost i karakter. Pogledajmo dva kuèeta koja su rodjena od istog oca i majke. Jedno kuèe je vrlo mirno i umiljato a drugo kuèe je zlo i krvoloèno. Ako se ova dva kuèeta ponašaju po urodjenom instinktu onda ova razlika ne može postojati. Razlika izmedju životinja iste vrste dokazuje da životinje imaju karakter i izbor i da se ponašaju po svom karakteru kao èovek a ne po urodjenom instinktu. Takodje je imperativno shvatiti da herbivorne životinje se hrane urodjenim instinktom i da nijedna životinja koja se hrani travom se ne treba uèiti kako da pase. Tele koje se rodi u izolaciji i koje nikada nije videlo kako krava pase travu kada odraste i kada se pusti u prirodu instinktivno zna kako da pase travu. Isti je sluèaj sa drugim biljojedima. Njih ne treba uèiti ishrani jer po prirodi i urodjenom instinktu znaju kako da jedu i šta da jedu.

 

Mladunèad mesojeda se moraju uèiti lovu i krvoloènoj ishrani. Mladunèad lava naprimer ne znaju kako da love veæ ih majka mora uèiti i obuèavati dok nisu sposobni to sami da urade. Isti je sluèaj sa drugim krvoloènim životinjama. Ove životinje ne poseduju urodjeni instinkt po pitanju ishrane i dakle moraju biti nauèene lovu i prolivanju krvi što dokazuje da njihova ishrana nije prirodna i dakle nije od Boga. Nešto se dogodilo i to nešto je promenilo njihovo ponašanje i anatomiju tela. Dakle krvoloèni lanac ishrane koji mnogi navode da bi opravdali svoje mesožderstvo i krvoproliæe nevinih životinja samo dokazuje da je krvoproliæe zlo i veliki kriminal.

 

Mesojedi nisu svesni da svojim mesožderstvom su odgovorni za smrt miliona ljudi u Treæem Svetu. U jadnoj i bednoj Africi jedno dete umre od gladi svake tri sekunde a mesojed nije svestan da je i on odgovoran zbog ove tragedije. Bog je stvorio dovoljno obradive zemlje i mi proizvedemo više nego što je potrebno kukuruza i pšenice za prehranu celog èoveèanstva, ali naša pohlepa za mesom je promenila sve i zbog mesožderstva danas nema dovoljno hrane za ceo svet. Na Zapadu ljudi gaje bilione stoke i živine da bi ljudi mogli jesti mesa. U Australiji nedeljno se pojede oko pet miliona piliæa, preko šesto hiljada jagnjadi, oko trista hiljada goveda, preko èetiri stotine hiljada prasiæa i preko dve tone riba. Mesojedi ne shvataju da ovi bilioni stoke koje se gaje da bi ljudi uživali u mesu i roštilju isto trebaju hranu i da oni pojedu mnogo više hrane nego što na kraju uzvrate svojim mesom. Jedno govedo mora da pojede deset kilograma proteina da bi uzvratilo samo jedan kilogram proteina svojim mesom. Dakle na ovaj naèin se potroši 48 miliona tona proteina, što je dovoljno da se nahrane svi gladni sveta. Ova èinjenica se može dokazati i na drugi naèin. Ako bi èovek gajio stoku na jednoj akri zemlje on bi time mogao da snabdene sebi hrane za 77 dana, dok ako na toj istoj akri poseje žito onda bi imao hrane za 877 dana a ako soju onda bi se prehranio 2,224 dana. Ekonomista hrane, Frances Mur Lape je pokazao da se 1979. godine naprimer potrošilo 145 miliona tona žita i soje da bi se odhranile životinje namenjene za klanicu. Samo 21 milion toni svetske proizvodnje žitarica i soje odlazi u ishranu èoveèanstva a sve drugo se troši u svrhu životinja. Ekonomista Lape je izraèunao da ako bi se ostalih 124 miliona tona žitarica i soje upotrebilo za ishranu èoveèanstva, to bi bilo u vrednosti od 20 bilona dolara, što znaèi da svaki èovek sveta bi imao èašu žitarice svakog dana za celu godinu.

 

Zamisli jedno prase koliko treba da pojede hrane dok ne postane 150 kilograma teško i to bazirajuæi se na živu meru. Kada se odbaci sve ne potrebno ostaje mnogo manje mesa. Predpostavimo da je to prase u proseku pojelo samo tri kilograma kukuruza na dan za godinu dana. To znaèi da bi to prase pojelo 1095 kilograma kukuruza za godinu dana. Dakle da bi to prase dalo 120 kilograma mesa i dakle polovnog i preradjenog mesa, ono mora pojesti 1095 kilograma kukuruza. Ovo se može doèarati na drugi naèin. Sa 120 kilograma mesa bi se moglo prehraniti 240 osoba, pod uslovom da svaka osoba pojede samo pola kilograma mesa. Ali sa 1095 kilograma kukuruza moglo bi se prehraniti 2190 osoba, pod uslovom da pojedu pola kilograma kukuruza na dan. Ali prase se ne uzgoji samo o kukuruzu veæ i drugom hranom koja bi se mogla upotrebiti u svrhu ishrane gladnih u Treæem Svetu. Ali èoveèanstvo je izgubilo humanost i odstupilo je od prirodne ishrane i radi svoje pohlepe milioni umiru od gladi. Mi se danas ne možemo odreæi onog što nam je Bog u poèetku strogo zabranio, naime, jedenja mesa. Posle svega Bog æe opet zabraniti mesožderstvo i sve klanice biæe zatvorene i svi koljaèi biæe isterani iz carstva Božijeg jer na Božijoj svetoj gori ne æe biti potiranja [klanja] životinja jer biblija kaže da æe vuk i jagnje boraviti zajedno i da æe lav jesti travu kao vo. Sam Isus nije obeæao svojim sledbenicima peèenje i roštilj veæ manu koja je biljnog porekla i plod od drveta života. Ne æu ovde govoriti u biblijskom vegetarijanstvu i mnogim stihovima biblije koji zabranjuju klanje životinja i jedenje mesa, jer sam to uèinio u svojoj knjizi koju sam veæ napomenuo.

 

Na kraju želim istaæi samo još jednu stvar. Mesojedi koji nemaju pojma o nutricizmu èesto kažu kako èovek mora jesti meso ako želi biti jak i ako radi težak posao. Ovo je velika mit i laž. Pogledajmo životinje oko nas. Slon je biljojed a koliku snagu poseduje? Što slon može da povuèe mnogo lavova ne mogu i ako su mesojedi. Što jedan konj koji je isto herbivor može da povuèe mnogo pasa ne mogu. Bizon, bik, nosorog...su herbivori ali poseduju mnogo veæu snagu nego mesojedi. Ovo je nepobitna èinjenica. Gorila jede samo voæe a mnogo je snažniji od èoveka koji ždere meso. Po legendi ko je posedovao veæu snagu i moæ, Tarzan koji je bio mesojed ili pak King Kong, koji je bio fruiterijanac? Svi znamo da je King Kong bio snazniji. Struènjaci znaju i dokazali su testovima da atlete koji jedu samo vegetarijansku hranu su mnogo više izdržljivi i jaèi od onih koji su mesojedi. Ko zna èinjenice i podatke struènjaka nikada ne æe reæi da èovek treba jesti meso da bi bio jak i zdrav. Naprotiv, jedenje mesa èini èoveka slabijim i bolesnim. Šta doktor prvo zabrani èoveku koji oboli od raka? Zar ne meso? Zašto se ovim i mnogim drugim bolesnicima koji boluju od teskih bolesti uskrati mesna hrana ako je meso zdravo i potrebno da èovek bude zdrav i jak? Zašto se ovim ljudima prepiše strogo veganska hrana ako je ova hrana mizerna i nikakva? Žalosno je da su bilioni u zabludi i da odbijaju èinjenice i kada im se pokažu. Ja se nadam da tebi dragi èitaoèe ne æe biti bitniji stomak i žudnja za peèenjem od Boga i etike veæ da æeš posle èitanja ovog artikla ozbiljno razmisliti i analizirati sve što sam rekao i da æe humanost srca i milost Boga prevladati nad pohlepom za mesom. Niko nema pravo da kolje i kasapi divna i nevina biæa koja je Bog stvorio. Covek ima moguænost i sposobnost, ali nema pravo. Imati pravo znaèi imati dozvolu od Boga i biti legalno. Bog sam kaže da je klanje životinja ilegalno i zlo i prema tome èovek nema pravo to da èini i da se ponaša kao krvoloèna životinja koju vodi demonski duh u pohlepu. Nisam imao nameru da nikoga vredjam, ali ponovo podvlaèim, da svako ko ignoriše èinjenice koje sam naveo u ovom artiklu i nastavi jedenjem mesa, nije human i ne poseduje Božiju ljubav u srcu. Žalim svaku takvu osobu, jer Bog kaže da æe suditi svima bez milosti koji nisu milostivi.

 

 

 

 

 

 

 

Da li si ikada razmišljao zašto jedeš meso i da li je mesožderstvo èoveka po principu prirode? Drugim reèima, da li je prirodno i etièki moralno da èovek bude koljaè i da zakolje životinju mesa radi? Najverovatnije da èitaoc o tome nije ni razmišljao i da je jednostavno prihvatio stav ogromne veæine èoveèanstva po pitanju ishrane. Ja sam bio mesojed do svoje 38. godine i smatrao sam da je mesožderstvo sasvim prirodno. Moram priznati da su hrišæanstvo i judaizam imali veliki uticaj na mene po ovome pitanju, jer sam smatrao da je biblija inspirisana knjiga i da su Božiji ljudi bili mesojedi i da je sam Bog zapovedio kult krvnih žrtava. Medjutim kada sam došao u kontakt sa spisima Mrtvog Mora, shvatio sam da bibliju treba drugaèije gledati i da kada se biblija shvati onako kako je to Bog želeo, u njoj se može jasno zapaziti princip vegetarijanstva. Napisao sam knjigu u kojoj opširno govorim o biblijskom vegetarijanstvu i dakle u njoj dajem detaljne argumente sa perspektive teologije i biblije. Knjiga se zove Biblijsko Vegetarijanstvo. Ko je zainteresovan u detaljne argumente po ovom pitanju može proèitati tu knjigu.

 

U ovom artiklu koji je mnogo kraæi, želim argumentirati vegetarijanstvo na osnovi principa prirode i etike i naravno na osnovi nauke i medicine. Kada sam poèeo da studiram prirodnu terapiju onda sam shvatio u kakvoj sam zabludi bio i da je u medicini i nauci slièan sluèaj kao i u religiji. Kao što u religiji postoje sekte koje negiraju mnoge stvari tradicionalne i nacionalne vere, tako i sami prirodni terapisti negiraju mnoge stvari koje moderna medicina zastupa i uèi. Kao što Crkva naprimer ne priznaje sekte hrišæanstva tako i moderna medicina ne priznaje prirodne terapiste. Kao što Crkva nije zaintersovana za istinu i èinjenice veæ se drži tradicija i artificialnog verovanja, tako se moderna medicina drži svoje tradicije i svojih sintetièkih droga. Prirodni terapisti su zainteresovani u uzroke bolesti jer znaju da ako se ti uzroci uklone da bolesti ne æe biti. Medicinski doktori su zainteresovani u efekat a ne uzrok i efekat leèe sintetièkim drogama, to jest, veštaèkim lekovima. Prirodni terapisti leèe prirodnom terapijom i dakle biljkama a ne sintetièkim drogama.

 

Da bi došli do istine po pitanju ishrane, moramo biti iskreni i otvorenog uma i dakle moramo biti spremni da bez predrasude analiziramo sve èinjenice i argumente. Da su sva živa biæa originalno bila herbivori i da originalno nisu postojali mesojedi je prihvaæeno od strane svih religija. Dakle ako zastupamo bibliju ili neku drugu svetu knjigu, moramo priznati da je Bog originalno zabranio prolivanje krvi i da je èoveèanstvo originalno praktikovalo vegetarijanstvo. Ako zastupamo evoluciju isto moramo priznati da su živa biæa originalno bila herbivori i da je do promene došlo kasnije.

 

Da bi na osnovi prirode zakljuèili da li èovek treba biti vegetarijanac ili pak mesojed, potrebno je analizirati anatomiju èoveka i onda je uporediti sa životinjama koje su mesojedi i sa onima koje nisu. Dakle ako èoveèija anatomija ima sliènosti sa anatomijom mesojeda, onda je sasvim logièno zakljuèiti da su Bog i priroda želeli da èovek bude mesojed. Ako li pak anatomija èoveka ima sliènosti sa anatomijom biljojeda, onda je logièno zakljuèiti da je èovek stvoren da bude biljojed a ne mesožder. Pogledajmo neke detalje mesojeda. Svi mesojedi imaju pasje zube. Ovo je potrebno jer mesojed mora zaklati svoju žrtvu i zubima je rastrgnuti. Herbivorne životinje ne poseduju takve zube i svojim zubima nisu u stanju zaklati i rastrgnuti drugu životinju. Dakle èovek poseduje zube biljojeda i svojim zubima nije u stanju da zakolje i rastrgne svoju žrtvu, što dokazuje da su Bog i priroda prepisali èoveku biljnu a ne životinjsku ishranu. Mesojedi piju vodu laptanjem jezika dok biljojedi usisavaju vodu usnama. Èovek ne lapæe vodu jezikom veæ je pije isto kao i životinje koje su herbivori. Mesojedi se ne znoje jer nemaju pore na telu kroz koje mogu da ispuste znoj. Mesojedi ispuste svoj znoj jezikom. Pogledaj psa kada mu je vrelo i videæeš da mu je jezik izbaèen i da sa njega curi znoj a da mu je telo suvo i bez znoja. Ovo je èinjenica svih mesoždera. Životinje koje su biljojedi se znoje i ispuštaju znoj na isti naèin kao i èovek. Ovo je još jedan dokaz da je èovek stvoren da bude biljojed a ne mesožder.

 

Mesojedi imaju više okrugle oèi dok herbivorne životinje više duguljaste kao èovek. Mesojedi imaju relativno ktatka creva jer jedu meso koje u sebi sadrži otrov. Njihova creva su tri puta duža od svog tela. Kratka creva su im potrebna da bi što pre došlo do izbacivanja ekskrementa i tih otrova. Biljojedi imaju dvanaest puta duža creva od svog tela jer biljke ne sadrže otrov i kod njih ne dolazi do putrifikacije kao kod mesojeda. Èovek isto poseduje creva kao biljojedi i dakle anatomija èoveka dokazuje da je njegovo telo stvoreno za herbivornu hranu a ne za meso. Saliva mesojeda sadrži jaku kiselinu koja im je potrebna da svari meso. Biljojedi ne sadrže tu kiselinu veæ je njihova kiselina alkalne prirode kao i èoveka. Ova je kiselina potrebna da svari žitaricu i voæe. Mesojedi ne jedu žitaricu i voæe. Dakle i ovo dokazuje da je èovekova anatomija tela slièna životinjama koje su herbivori a ne mesožderi. Mesožderi imaju velika usta naspram lica jer su im velika usta potrebna da mogu zaklati i kidati meso svoje žrtve. Herbivorne životinje imaju relativno mala usta naspram lica kao i èovek. Još je jedna stvar vrlo bitna. Svi mesožderi jedu meso presno i dakle ne kuvano i ne peèeno i krvavo. Èovek to ne radi i jedenje krvavog i živog mesa je gadno èoveku. Ovo dokazuje da po prirodi èovek nije stvoren da zakolje i iskasapi svoju žrtvu i da je morao prvo da sakri izgled mesa da bi ga mogao jesti. Kada bi èovek video šta se dogadja u klanici svakodnevno i kako se nevina živa biæa kolju i kasape i kada bi videli kako se nevina živa biæa tretiraju prilikom transporta, mislim da bi mnogi bili vegetarijanci.

 

Ljudi koji jedu meso tretiraju životinje kao da su objekat a ne živa biæa koja oseæaju bol. Kosmièki zakon prezervacije dokazuje da su životinje isto animatska biæa i da oseæaju radost i bol kao i ljudi. Kosmièki zakon prezervacije dokazuje da je Bog originalno stvorio utopiju na Zemlji i da svako živo biæe je trebalo da uživa u toj utopiji ili pak raju. Gde vlada utopija i raj tu nema klanica niti mesožderstva. Svako živo i animatsko biæe kao i èovek poseduje sposobnost da oseti radost i bol. Ove osobine su potrebne da bi živo biæe preživelo. Živo biæe uživa u ukusu hrane jer je hrana potrebna da bi bilo života. Ništa nije sladje od hrane kada je èovek vrlo gladan. Ništa sladje od piæa kada èoveka mori žedj. Ništa sladje od spavanja kada je èovek stvarno umoran. Ništa sladje od seksa kada je èovek erotski uzbudjen. Ovo je sve potrebno da bi bilo života. Sve ove osobine poseduju i životinje i dakle i one su sposobne da uživaju u ovim stvarima. Oseæaj bola je potreban da bi èovek preživeo. Bol je crveno svetlo i bol nam daje znak da nešto nije u redu. Kada èovek nebi osetio bol onda bi svakoga èasa mogao da pogine. Zamisli da se èovek osloni na žar a da nije u stanju da oseti bol. Došlo bi do ozbiljne ozlede. Dakle oseæaj boli je potreban i oseæaj boli poseduju i životinje a ne samo ljudi. Ovo dokazuje da su životinje stvorene po istom principu kao i èovek i da oseæaju bol i da se plaše zla i da ispaštaju kao i èovek kada su podvrgnute zlu. Sva živa biæa su paraziti i dakle zavise od biljaka da ostanu u životu. Nijedno živo biæe nije u stanju da sebi stvori hranu. Samo biljke koje poseduju hlorofil su u stanju da sebi stvore hranu fotosintezom i da omoguæe ishranu svim drugim živim biæima. Bog je stvorio biljke da budu žive, jer život dolazi od života. Živa biæa moraju jesti živu hranu a ne mrtvu da bi bili živi i zdravi. Ali Bog je stvorio biljke bez mozga i centralnog nervnog sistema. Živo biæe nije u stanju da registruje i da svesno oseti bol bez mozga i nervnog sistema. Biljke i ako su žive ne otimaju se kada ih èovek koristi za ishranu. Biljke nisu u stanju da beže kada osete opasnost jer su po prirodi usadjene i dakle sa usadjenog mesta ne mogu pobeæi niti imaju potrebe pobeæi pošto ne oseæaju registrovanu bol i patnju.

 

Životinje nisu usadjene i svaka životinja beži i otima se kada vidi zlo i kada shvati da joj je život u opasnosti. Svinja cièi kada se kolje i svaka životinja se otima i plaèe kada shvati da æe biti ubijena. Ovo dokazuje da Bog nije stvorio životinje da se kolju i jedu, jer da jeste onda bi ih stvorio bez mozga i nervnog sistema kao i biljke. Èinjenica da životinje oseæaju bol kao i èovek je nepobitan dokaz da je amoralno klati životinje i nanositi im bol i patnju. Ko ovo ne želi da prihvati i ko nastavi sa klanjem nevinih i živih biæa samo dokazuje da je okrutnog i surovog srca, u kome nema ni malo samilosti i oseæanja prema žrtvama koje nevino stradaju pohlepe radi èoveka.

 

Èoveèanstvo želi da opravda svoje mesožderstvo na osnovu svoje superiornosti nad životinjama. Ja ne pobijam èinjenicu da je èovek vrhunac ili pak kruna Božijeg stvaranja. Èovek je dakle superioran i poseduje neke osobine koje životinje ne poseduju. Ali ovo ne znaèi da èovek ima pravo da eksploatiše životinje i da im nanosi bol i da ih podrvgne zlu. Predpostavimo da postoje vanzemaljska biæa i da su ta biæa superiorna od nas ljudi. Predpostavimo da ta biæa osvoje Zemlju i da im se svidi ljudsko meso i da vole mleène proizvode žena. Predpostavimo da ta vanzemaljska biæa postupaju prema nama kao mi prema životinjama. Naše žene oplodjavaju artificialnim putem da bi proizvodile mleko za mlekare od kojeg bi proizvodili sir i druge mleène proizvode, dok bi naše bebe i druge ljude klali u klanicama i meso prodavali u kasapnicama. Da li bi ovaj postupak bio etièki opravdan i da li bi ova biæa imala pravo da postupaju sa nama tako samo zato što su superiorna od nas? Mislim da svako od nas zna odgovor. Prema tome onda nemamo ni mi pravo da postupamo sa životinjama koje je Bog stvorio zbog svoje i naše radosti tako ne humano i strašno i nemamo pravo da ih koljemo po klanicama i da jedemo njihovo meso pohlepe radi naše. Ne želim nikoga da vredjam ali od istine se ne može pobeæi. Èovek koji jede meso i koji ne želi da promeni svoj naèin ishrane posle saznanja èinjenica, je ne human i u njemu ne može biti Božije milosti i ljubavi. Pogledajmo kako je jedno jagnje divno i nevino. To jagnje nikome ne èini zla, ali èovek bez srca je spreman da ga zakolje, iskasapi i uz krokodilski apetit pojede i pretvori u ekskrement. Zar to nije strašno? Sada želim reæi nešto o zdravlju i kakav afekat mesožderstvo ima na zdravlje i Treæi Svet. Svaka stara osoba zna da je zdravlje najveæi dar èoveku, jer niko ne želi da provede stare godine u bolesti i patnji. Svako želi da bude zdrav ali retko ko želi da èini ono što održava zdravlje. Zapadni svet živi u luksuzu i troši relativno mnogo novca na hranu i sa te perspektive taj svet bi trebao biti najzdraviji. Ali ipak to nije tako. Amerikanci, Kanadjani, i Australijanci, èiji je standard života medju prvim u svetu, imaju najviše bolesnog naroda. Mnogi umiru od srèanog udara u relativno mladim godinama. Mnogima je holesterol visok i masnoæa u venama spreèava normalnu cirkulaciju krvi. U ovim zemljama mnogi boluju od šeæerne bolesti i poznati su kao dijabetièari. Ljudi na Zapadu boluju od iks bolesti koje su nepoznate ili pak od kojih ljudi u Treæem Svetu boluju u mnogo nižem procentu.

 

Tempo života i stres u ovim zemljama utièe na zdravlje ali najglavniji razlog zašto na Zapadu i u ovim najbogatijim zemljama ima najviše bolesti je zbog neprirodne ishrane. U ovim zemljama brza hrana se mnogo koristi i meso je uvek glavni obrok i to svakodnevno. Vrlo malo se jede voæe i povræe i manje više uvek se jede kuvana i peèena hrana. Èovek je živo biæe i da bi bio zdrav i pun vitalnosti i energije mora jesti živu hranu. Naša tela su sagradjena od triliona æelija i ove se æelije obnavljaju i da bi to bilo moguæe, njima je potreban materijal, to jest hrana. Sedamdeset procenta našeg tela je voda i dakle hrana koju jedemo mora sadržavati u sebi ogromnu kolièinu vode da bi æelije bile normalne i da bi telo bilo zdravo i da funkcioniše po principu prirode. Kada hrana nije prirodnog porekla i kada jedemo dihadricialnu hranu onda organi tela ne mogu funkcionisati kako treba i vremenom dolazi do tegoba i poremeæaja i naravno bolesti. Životinje u prirodi su mnogo zdravije sa uporedjenjem domaæih životinja i èoveka, jer se hrane prirodnom hranom i nijedna životinja ne kuva sebi obrok veæ ga jede kakvog ga je sama priroda spremila i servirala. Oni koji èesto jedu kuvanu i peèenu hranu, ubijaju enzime te hrane i zato je njihova hrana vrlo niskog kvaliteta. Priroda je veæ skuvala i ispekla hranu koja je idealna za èoveka  i to na prirodan naèin i na prirodnoj temperaturi sunca. Ali mi kao obièno smatramo sebe pametnijim od prirode i Boga i tu skuvanu i peèenu hranu ponovo kuvamo na temperaturi od 100 stepeni i na taj naèin uništimo ogromnu veæinu vitalnosti, energije i enzime i sve što je dobro i korisno za naš organizam. Bog je stvorio voæe i povræe za hranu i to je jedina idealna hrana koja u sebi sadrži visoki procenat vode koja je potrebna za èoveèiji organizam. Ali mi smo nauèili da jedemo voæe i povræe kao luksuz i glavni obrok je uvek meso sa belim hlebom. Nekada se jeo crni hleb ali mi sada volimo beli i ako u njemu nema skoro nikakve vrednosti. Èovek je daleko zašao sa puta prirode i danas je vrlo teško vratiti se na prirodan naèin ishrane. Meso bilo koje vrste se ne treba jesti jer je meso mrtvo i puno je toksina i kancernih materija. Dr. Jethro Kloss u svojoj knjizi Povratak u Edem: Klasièno Uputstvo Biljne Medicine, Prirodna Hrana i Domaæi Lek na stranama 597-599 pokazuje da je meso svih vrsta  ne prirodno i puno toksina i da meso prouzrokuje rak debelog creva. Kamen u žuèi i bubrezima se èesto stvara od uriène kiseline koju meso stvara. Pola kilograma govedine sadrži u sebi èetranaest grama uriène kiseline. Kada jedemo meso u njemu jedemo i nervni sistem i krvne arterije kojima je nekada tekla krv koja je ispirala toksin i ono što se iz tela mora izbaciti. Ali smrt životinje prilikom klanja je zaustavila srce i krv je prestala da cirkuliše i svi toksini i odpad tela su se zadržali u mesu. Kada jedemo meso onda jedemo i sav taj otrov i druge materije i bakterije koje se ne vide golim okom ali se mogu dokazati pomoæu mikroskopa.

 

Dr. Wynder iz Amerièke Zdravstvene Federacije je izjavio da se sada zna da oko pedeset procenta raka u ženama prouzrokuje meso i oko treæinu u muškarcima. Mnogi pak kažu da moramo jesti meso jer nam je potreban protein. Nama je zaista potreban protein ali ne protein iz mesa koje se ne može jesti bez krvoproliæa ili pak protein koji su ljudožderi uneli u svoje telo kada su jeli ljudsko meso. Protein, i to originalni i novi, a ne polovni i preradjeni koji su životinje veæ iskoristile, se nalazi u raznom povræu kao što su naprimer: pasulj, boranija, grašak, sve vrste oraha i lešnika i soja. Sve što je potrebno èoveku se može naæi u voæu i povræu i to u prirodnom formatu. Osoba koja jede meso i iz njega unosi vitamine, enzime i minerale je kao osoba koja nosi staru i iskorištenu odeæu. Životinja koja je zaklana je veæ iskoristila sve ono što je najbolje u vegetarijanskoj hrani što je pojela tako da u mesu ostaje samo ostatak i to preradjen i polovnog kvaliteta. Da je biljka predodredjena za ishranu i da samo biljke sadrže originalni i novi kvalitet hrane se može dokazati i na osnovi mesoždera. Životinje koje su mesojedi se hrane životinjama koje su herbivori. Mesojed ne lovi životinju koja je mesojed veæ životinju koja je biljojed. Samo u mesu herbivorne životinje ima dovoljno nutricije da bi mesožder ostao u životu. Kada bi se mesojed hranio mesom koje dolazi od mesojeda, nebi mogao da preživi jer u tom mesu nema dovoljno nutricije biljke jer je sve ono što je kvalitetno i potrebno organizmu veæ upotrebljeno i iskorišteno. Ovo je èinjenica koja se ne može pobiti. Biljke, i samo biljke, su namenjene živim biæima za ishranu ali je èovek pokvario svoj prvobitni naèin ishrane i neke su životinje to isto uèinile kroz pad sinova Božijih koji su oženili kæeri ljudske i sa njima izrodili divove koji su nauèili ljude da ratuju, prave alkohol i druge stvari, i naravno, da kolju životinje i da jedu njihovo meso. Sve sam ovo dokumentirao u svojoj knjizi Biblijsko Vegetarijanstvo.

 

Zna se šta benzopirin u cigareti èini pluæima i srcu pušaèa. Ali retko ko zna da govedja šnicla peèena na ražnju sadrži u sebi èetiri do pet mikrograma benzopirina, kolièina koju 300 cigareta sadrže. Dakle pušaè treba popušiti 300 cigareta da bi uneo u sebe strašan otrov koji se zove benzopirin i koji se stvara putem kapljanja masti sa šnicle na žar i onda putem isparavanja se ponovo prenosi na šniclu. Što pušaè uèini sa 300 cigareta to mesojed uèini jednom govedjom šniclom. Benzopirin je jedan od najglavnijih agensa u cigareti koji prouzrokuje rak na pluæima. Peèeno kokošje meso takodje sadrži veliku kolièinu benzopirina. Ako mi ne veruješ, ispitaj stvari pa æeš se uveriti.

 

Mesojedi se takodje trebaju plašiti trihinoze koja inficira mnoge svinje sveta. Svinje su inficirane sa okruglom glistom koja se tehnièki zove trihinela spiralis. Ne dovoljno kuvano i peèeno svinjsko meso može uèiniti da dodje do zaraze koja je vrlo nezgodna i od koje se teško leèi. U Americi danas ima oko dvadeset miliona osoba koje su inficirane trihinozom. Vegetarijanac se ne mora plašiti trihinoze jer biljnom hranom ne može dobiti ovu opasnu bolest.

 

Ravisti judaizma, sveštenici katolicizma, popovi pravoslavlja i skoro svi pastori protestantizma kažu da vernici ne smeju jesti crkotinu. Ali šta je telo zaklane životinje nego li pak LEŠ. Šta je meso koje stoji u zamrzivaèu nekoliko nedelja i meseci ako ne crkotina i leš koji trune ali sporijim tempom nego li pak ako je izloženo toploti. Može se dokazati da je meso u nekim državama koje se prodaje u mesarnicama u stvari prava crkotina jer je proizvod crkotisnskog brašna. U mnogim državama životinje koje su uginule se melju i mešaju sa legijumom koje se daje životinjama koje su namenjene za klanicu. Ova smesa se tehnièki zove crkotinsko brašno. Živo biæe jeste ono što i jede. Ako životinja jede crkotinsko brašno i ako èovek jede meso te životinje, šta je ako ne  telo od crkotisnkih æelija. Dr. Robert Elez je napisao odliènu knjigu na ovu temu koja se zove Smrt Na Tanjiru - Bolest Ludih Krava. Ja preporuèujem ovu knjigu jer verujem da svako ko jede meso treba znati èinjenice koje se ne mogu pobiti i za koje struènjaci znaju a koje mnogi žele sakriti radi profita i zarade.

 

Pre nego što predjem na temu Treæeg Sveta i pokažem da su mesojedi odgovorni za smrt mnogo miliona dece u Africi i drugim mestima, želim reæi nešto o takozvanom lancu ishrane. Èesto èujemo da je jedenje mesa  lanac ishrane. Ovim se želi reæi da kao što lav navodno po prirodi ili bolje reèeno urodjenim instinktom ubije i rastrgne srnu ili gazelu tako i èovek prirodno kolje jagnje i jede meso da bi preživeo. U ovoj izreci postoji velika ne istina koje mnogi nisu svesni. Kao prvo, veæ sam pokazao da je priroda namenila èoveku biljke, jer anatomija njegovog tela dokazuje da treba biti herbivor a ne mesojed. Èoveku nije potrebno meso da bi živeo. Naprotiv, meso mu je detriment ili sputavanje dobrom zdravlju i dužem životu.

 

Što se tièe mesojeda u prirodi, trebamo shvatiti da se ove životinje nazivaju krvoloènim. Èitaoc je verovatno imao priliku da vidi nekada kako lav lovi nevine herbivorne životinje i kako krokodil bezdušno raskida zebre i vildabist kada moraju da predju reku koja je infestirana krokodilima. Jedan human èovek ne može to da gleda a da mu se ne zgrozi u duši i da se ne zapita zašto je to tako. Biblija jasno pokazuje da je lav u poèetku bio herbivor i da je i krokodil bio herbivor i da æe na svršetku svega lav opet biti herbivor i da ne æe postojati nijedna životinja koja æe jesti meso. Dakle nešto se dogodilo posle stvaranja sveta što je uèinilo da neke životinje budu mesojedi. Ne želim o ovome govoriti mnogo jer sam to uèinio u knjizi Biblijsko Vegetarijanstvo. Želim pak istaæi jednu nepobitnu èinjenicu, a to je da svi mesožderi se ne hrane mesom po urodjenom instiktu kao što to tvrde nauènici koji su u zabludi, veæ se hrane mesom svojim izborom. Kada bi se životinje ponašale urodjenim instinktom onda bi bile kao programirani kompjuter i nebi mogle imati izbor i personalitet i karakter. Struènjaci koji se bave ispitivanjem i studiranjem životinja znaju da svaka životinja ima svoju personalnost i karakter. Pogledajmo dva kuèeta koja su rodjena od istog oca i majke. Jedno kuèe je vrlo mirno i umiljato a drugo kuèe je zlo i krvoloèno. Ako se ova dva kuèeta ponašaju po urodjenom instinktu onda ova razlika ne može postojati. Razlika izmedju životinja iste vrste dokazuje da životinje imaju karakter i izbor i da se ponašaju po svom karakteru kao èovek a ne po urodjenom instinktu. Takodje je imperativno shvatiti da herbivorne životinje se hrane urodjenim instinktom i da nijedna životinja koja se hrani travom se ne treba uèiti kako da pase. Tele koje se rodi u izolaciji i koje nikada nije videlo kako krava pase travu kada odraste i kada se pusti u prirodu instinktivno zna kako da pase travu. Isti je sluèaj sa drugim biljojedima. Njih ne treba uèiti ishrani jer po prirodi i urodjenom instinktu znaju kako da jedu i šta da jedu.

 

Mladunèad mesojeda se moraju uèiti lovu i krvoloènoj ishrani. Mladunèad lava naprimer ne znaju kako da love veæ ih majka mora uèiti i obuèavati dok nisu sposobni to sami da urade. Isti je sluèaj sa drugim krvoloènim životinjama. Ove životinje ne poseduju urodjeni instinkt po pitanju ishrane i dakle moraju biti nauèene lovu i prolivanju krvi što dokazuje da njihova ishrana nije prirodna i dakle nije od Boga. Nešto se dogodilo i to nešto je promenilo njihovo ponašanje i anatomiju tela. Dakle krvoloèni lanac ishrane koji mnogi navode da bi opravdali svoje mesožderstvo i krvoproliæe nevinih životinja samo dokazuje da je krvoproliæe zlo i veliki kriminal.

 

Mesojedi nisu svesni da svojim mesožderstvom su odgovorni za smrt miliona ljudi u Treæem Svetu. U jadnoj i bednoj Africi jedno dete umre od gladi svake tri sekunde a mesojed nije svestan da je i on odgovoran zbog ove tragedije. Bog je stvorio dovoljno obradive zemlje i mi proizvedemo više nego što je potrebno kukuruza i pšenice za prehranu celog èoveèanstva, ali naša pohlepa za mesom je promenila sve i zbog mesožderstva danas nema dovoljno hrane za ceo svet. Na Zapadu ljudi gaje bilione stoke i živine da bi ljudi mogli jesti mesa. U Australiji nedeljno se pojede oko pet miliona piliæa, preko šesto hiljada jagnjadi, oko trista hiljada goveda, preko èetiri stotine hiljada prasiæa i preko dve tone riba. Mesojedi ne shvataju da ovi bilioni stoke koje se gaje da bi ljudi uživali u mesu i roštilju isto trebaju hranu i da oni pojedu mnogo više hrane nego što na kraju uzvrate svojim mesom. Jedno govedo mora da pojede deset kilograma proteina da bi uzvratilo samo jedan kilogram proteina svojim mesom. Dakle na ovaj naèin se potroši 48 miliona tona proteina, što je dovoljno da se nahrane svi gladni sveta. Ova èinjenica se može dokazati i na drugi naèin. Ako bi èovek gajio stoku na jednoj akri zemlje on bi time mogao da snabdene sebi hrane za 77 dana, dok ako na toj istoj akri poseje žito onda bi imao hrane za 877 dana a ako soju onda bi se prehranio 2,224 dana. Ekonomista hrane, Frances Mur Lape je pokazao da se 1979. godine naprimer potrošilo 145 miliona tona žita i soje da bi se odhranile životinje namenjene za klanicu. Samo 21 milion toni svetske proizvodnje žitarica i soje odlazi u ishranu èoveèanstva a sve drugo se troši u svrhu životinja. Ekonomista Lape je izraèunao da ako bi se ostalih 124 miliona tona žitarica i soje upotrebilo za ishranu èoveèanstva, to bi bilo u vrednosti od 20 bilona dolara, što znaèi da svaki èovek sveta bi imao èašu žitarice svakog dana za celu godinu.

 

Zamisli jedno prase koliko treba da pojede hrane dok ne postane 150 kilograma teško i to bazirajuæi se na živu meru. Kada se odbaci sve ne potrebno ostaje mnogo manje mesa. Predpostavimo da je to prase u proseku pojelo samo tri kilograma kukuruza na dan za godinu dana. To znaèi da bi to prase pojelo 1095 kilograma kukuruza za godinu dana. Dakle da bi to prase dalo 120 kilograma mesa i dakle polovnog i preradjenog mesa, ono mora pojesti 1095 kilograma kukuruza. Ovo se može doèarati na drugi naèin. Sa 120 kilograma mesa bi se moglo prehraniti 240 osoba, pod uslovom da svaka osoba pojede samo pola kilograma mesa. Ali sa 1095 kilograma kukuruza moglo bi se prehraniti 2190 osoba, pod uslovom da pojedu pola kilograma kukuruza na dan. Ali prase se ne uzgoji samo o kukuruzu veæ i drugom hranom koja bi se mogla upotrebiti u svrhu ishrane gladnih u Treæem Svetu. Ali èoveèanstvo je izgubilo humanost i odstupilo je od prirodne ishrane i radi svoje pohlepe milioni umiru od gladi. Mi se danas ne možemo odreæi onog što nam je Bog u poèetku strogo zabranio, naime, jedenja mesa. Posle svega Bog æe opet zabraniti mesožderstvo i sve klanice biæe zatvorene i svi koljaèi biæe isterani iz carstva Božijeg jer na Božijoj svetoj gori ne æe biti potiranja [klanja] životinja jer biblija kaže da æe vuk i jagnje boraviti zajedno i da æe lav jesti travu kao vo. Sam Isus nije obeæao svojim sledbenicima peèenje i roštilj veæ manu koja je biljnog porekla i plod od drveta života. Ne æu ovde govoriti u biblijskom vegetarijanstvu i mnogim stihovima biblije koji zabranjuju klanje životinja i jedenje mesa, jer sam to uèinio u svojoj knjizi koju sam veæ napomenuo.

 

Na kraju želim istaæi samo još jednu stvar. Mesojedi koji nemaju pojma o nutricizmu èesto kažu kako èovek mora jesti meso ako želi biti jak i ako radi težak posao. Ovo je velika mit i laž. Pogledajmo životinje oko nas. Slon je biljojed a koliku snagu poseduje? Što slon može da povuèe mnogo lavova ne mogu i ako su mesojedi. Što jedan konj koji je isto herbivor može da povuèe mnogo pasa ne mogu. Bizon, bik, nosorog...su herbivori ali poseduju mnogo veæu snagu nego mesojedi. Ovo je nepobitna èinjenica. Gorila jede samo voæe a mnogo je snažniji od èoveka koji ždere meso. Po legendi ko je posedovao veæu snagu i moæ, Tarzan koji je bio mesojed ili pak King Kong, koji je bio fruiterijanac? Svi znamo da je King Kong bio snazniji. Struènjaci znaju i dokazali su testovima da atlete koji jedu samo vegetarijansku hranu su mnogo više izdržljivi i jaèi od onih koji su mesojedi. Ko zna èinjenice i podatke struènjaka nikada ne æe reæi da èovek treba jesti meso da bi bio jak i zdrav. Naprotiv, jedenje mesa èini èoveka slabijim i bolesnim. Šta doktor prvo zabrani èoveku koji oboli od raka? Zar ne meso? Zašto se ovim i mnogim drugim bolesnicima koji boluju od teskih bolesti uskrati mesna hrana ako je meso zdravo i potrebno da èovek bude zdrav i jak? Zašto se ovim ljudima prepiše strogo veganska hrana ako je ova hrana mizerna i nikakva? Žalosno je da su bilioni u zabludi i da odbijaju èinjenice i kada im se pokažu. Ja se nadam da tebi dragi èitaoèe ne æe biti bitniji stomak i žudnja za peèenjem od Boga i etike veæ da æeš posle èitanja ovog artikla ozbiljno razmisliti i analizirati sve što sam rekao i da æe humanost srca i milost Boga prevladati nad pohlepom za mesom. Niko nema pravo da kolje i kasapi divna i nevina biæa koja je Bog stvorio. Covek ima moguænost i sposobnost, ali nema pravo. Imati pravo znaèi imati dozvolu od Boga i biti legalno. Bog sam kaže da je klanje životinja ilegalno i zlo i prema tome èovek nema pravo to da èini i da se ponaša kao krvoloèna životinja koju vodi demonski duh u pohlepu. Nisam imao nameru da nikoga vredjam, ali ponovo podvlaèim, da svako ko ignoriše èinjenice koje sam naveo u ovom artiklu i nastavi jedenjem mesa, nije human i ne poseduje Božiju ljubav u srcu. Žalim svaku takvu osobu, jer Bog kaže da æe suditi svima bez milosti koji nisu milostivi.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Comments (0)Add Comment

Write comment

busy